Krvotok surovog sveta

ŽIVIMO u nekim vremenima koja su lažno sjajna. Taj lažni sjaj je svuda prisutan, kaže, za "Novosti", vizuelni umetnik Milivoj Miško Pavlović, opisujući svet koji nas okružuje, a čije su se refleksije našle na radovima koje je u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda predstavio postavkom "Put, linija, žica, mreža, kavez".

Autor koji se iskazao i u kolažu, muralu, grafici, skulpturi (Beograđani prolaze pored njegove "Tri žirafe" na Topčiderskoj zvezdi, spomenika "Dafne" na Adi, u čast Momi Kaporu, "Pauna" i "Leptira" u Botaničkoj bašti...), na izložbi koja traje do 20. aprila, prikazao je slike nastale u poslednje dve godine, koje kroz jake metafore "hvataju" duh sadašnjice.

- Metafore su način da se izbegne da se direktno apostrofira ono što je uzrok ovakvim vremenima u kojima živimo - objašnjava sagovornik. - Kada bismo analizirali taj metaforički niz "Put, linija, žica, mreža, kavez", došli bismo ne samo do onog što nas razdvaja, već i onog što nas spaja. Put može biti i životni put, naša sudbina... Naši putevi nisu samo pravolinijski, već su umreženi sudbinski sa drugim putevima.

* Linija je jaka, a gama tamna, da li to reflektuje društveno, ili lično raspoloženje?

- I crvena je vrlo prisutna boja koja aludira na život, strast. Na nekoliko slika ponavlja se motiv mape, i uglavnom je crven. Putevi nisu crni, nego crveni, što je direktna aluzija na krvotok.

* Na slikama je i figura kosmonauta, lik Sigmunda Frojda... Kako tu "faktografiju", uklapate u metaforu?

- Radim prilično intuitivno, sklapam prvo skicu u digitalnoj formi, da bih tek posle izvesnog vremena pokušavao da shvatim šta sam napravio. Svako traganje za nečim, bilo da je u pitanju nauka ili umetnost, ako je iskreno, na početku mora da bude intuitivno. Prvo imate neki okviran, maglovit smer u kom tragate, a značenja i elementi vaše potrage se zatim sami "lepe" iz spoljašnje sredine. Umetnik je kao neki vektor, antena koja usisava razne sadržaje i pokušava da ih izmiksuje u najbolji mogući sklad. Kada se odmakne i pokuša da analizira, taj nastali ansambl sam počinje da govori, baš u metaforama.

* Postoji i jedan nežan, erotski motiv koji se provlači kroz radove...

- Ženski akt je jedan od najvažnijih motiva u likovnim umetnostima. On je i inspiracija i skrivena pobuda, materijalizovani libido. To je ta stvaralačka energija koja je kod mene, kao i kod drugih umetnika često prikrivena, a ja sam je ovde ostavio da eksplicitno govori o svojoj potrebi da se materijalizuje.

* U radovima u javnim prostorima imate jedan drugačiji, ekološki pristup. U čemu je razlika?

- Pre bih govorio o tome šta je sličnost. Ti projekti su prijateljski okrenuti prostoru, pre svega što je sam život, kroz biljke, integrisan u vajarske radove. Poruke u slikama podjednako su humanističke kao i u tim skulpturama, jer imaju određenu moralnu notu. Upravo apostrofiranjem onog što nas okružuje, one usmeravaju na to da živimo u jednom surovom svetu u kom bi čovek mogao da bude bolji. Svaka slika, ako se pažljivo pogleda, ukazaće na put kojim se ne mora ići.