Bugijeve slike grada

UMETNIK ulične fotografije, kako su davno "označili" Vladimira Milivojevića poznatog pod imenom Bugi (Boogie), fotografiju - živi. Neprestano. I na Dorćolu, i u Bruklinu, i na svojim putovanjima između Beograda i Njujorka, uz povremena "stajanja" u nekim od najegzotičnijih gradova sveta.

Njegovi radovi, do kraja aprila izloženi u galeriji New Moment, kako mnogi kažu, prelaze granice mogućeg i bezbednog. Reč je o fotografijama, odabranim skoro nasumično, iz nove Bugijeve knjige, Belgrade Guide (izdavač New Moment), koja ih sadrži stotinak. Za sobom već ima jednu knjigu o Beogradu, zatim njujoršku ("Pištolji, narkomani..."), knjige o Istanbulu, Sao Paulu i Kingstonu.

- Na ovim fotografijama ima manje ljudi, jer ljudi ti se smuče. Nekad sam uglavnom čekao da mi uđu u kadar, a sad čekam da izađu - kaže autor. - Želim da "uhvatim" i kako ti ljudi žive, tok cele priče, a to je nemoguće samo kroz portrete. Nekada sam radio samo crno-bele, a već sedam-osam godina radim i kolor fotografije. Recimo, knjiga o Kingstonu je cela u koloru. Ali sve to su faze. Ista stvar je i sa digitalnim aparatom, danas ga koristim za posao, kampanje. Doskoro sam, za sebe, koristio isključivo film, a mobilnim telefonom ne slikam, osim ponekad svoje klince. Sve je u tebi, ne u tehnici.

Rođen u Beogradu, krajem šezdesetih, Bugi je završio ETF, i radio u "pravoj" firmi prekratko da bi zaradio jednu "pravu" platu. Potom se dohvatio stare očeve opreme i počeo da fotografiše studentske i građanske proteste. A onda je 1998. dobio zelenu kartu, te sa slikanja Beograda devedesetih prešao na slikanje njujorških ulica. Proslavile su ga ekspresivne crno-bele fotografije prizora iz života njujorških bandi i narkomana, života kojem samo retki "imaju pristup". Čak i bez fotoaparata.

- Beograd devedesetih sigurno je bio mračniji nego ulice Njujorka - odlučan je Bugi. - Istina je da se iza foto-aparata "čuvaš", posmatrač si, distanciraš se, ali drugačije je kada je to tuđa beda, a ovde je sve tvoje.

Ipak, nije odmah postao fotograf, ni tamo u Americi ne može se uspeti tako lako i bez dilema, posustajanja, odustajanja... Pre nego što su mu pomenuti radovi doneli svetski uspeh, kopirao je i raznosio video-kasete, pa radio u jednoj njujorškoj bolnici, popravljao neke instrumente, aparate - čak ni 11. septembra 2001, iako na licu mesta, nije napravio nijednu fotografiju.

Danas, opet neprestano fotografiše. U međuvremenu je radio za brendove kao što su Nike, Air Jordan, New York Yankees, objavljivao u časopisima među kojima su Time Magazine, Playboy, The New York Times, The Rolling Stone...

SAMO PORTRETI

PETOG maja otvara se nova beogradska galerija upravo izložbom Bugijevih radova - ovog puta portreta velikih formata, koje radi upotrebom mokrog kolodijumskog procesa iz 19. veka i drvenog, glomaznog, velikoformatnog aparata koji mu je napravio prijatelj.