Pozorištu treba ljubavi

FESTIVAL "Pozorišno proleće" ovih dana mesto je susreta teatara iz cele Srbije, prilika da se u Šapcu "odmere snage" i u sedam takmičarskih dana pokažu umetnički dometi ostvareni tokom protekle sezone: fešta je počela sa Duškom Kovačevićem i "Hipnozom jedne ljubavi", a završiće se sa Andrićem i "Na Drini ćuprijom".

Kakvo nam je danas pozorište, da li je teatar u krizi ili je kriza u teatru - pitanja su koja se često postavljaju među samim stvaraocima.

- Nažalost, teatar se proteže onoliko koliko mu to dopuštaju mogućnosti. Siromašno pozorište je tužno pozorište. Ali kad to kažem, ne mislim na količinu novca, već ljubavi - ističe Mira Banjac, jedna od karijatida našeg glumišta, koja ovih dana boravi u Šapcu kao član Saveta festivala. - Ipak, u celoj toj stisci i hibernaciji, dogodi se nešto izvan i iznad svega toga. I biće tako dok god je osećanja da je pozorište životno bitno.

Kao deo ansambla Ateljea 212 stvarala je istoriju ne samo ovog teatra, a da li je to zlatno vreme, definitivno, iza nas, kaže:

- U to doba Atelje je bio provokativni, bezobrazni teatar. Tada su počinjali i neki veliki strani pisci koji su postajali prijatelji Ateljea. Bilo je i polaganije vreme. Uostalom, pozorište treba da se događa u dokolici. Slikari su i danas jedni od retkih umetnika koji tako dolaze do svoje suštine. Živeli smo laganijim ritmom, mogao si da se raduješ teatru. U tim okolnostima mogli su da se "rašire" i reditelji i dramaturzi, a danas se postavlja pitanje da li će neka predstava uopšte da izađe. Tada smo gostovali na pet kontinenata. Kad bih, inače, kao siromašna glumica mogla da vidim taj svet?

TALENAT JE SAMO ULOG

- Mlade bi trebalo sačuvati od velike filmske i televizijske trke. Važno je da budu mudri, da se dobro rasporede. Talenat je samo ulog, embrion. Bitan je i zanat, reč koje se glumci često boje. Ja ga poštujem, on vas uči kako da rasporedite snage. Mladima je sve dostupno, nadohvat ruke. Mi to nismo imali. Ali je nas sačuvao teatar...