IZLOŽBA poklona koje je Josip Broz dobijao od svetskih državnika - "Carski darovi", u Muzeju Jugoslavije, pre više od tri godine, imala je rekordnu posetu, ali šira javnost gotovo ništa ne zna o Titovim uzvratnim darovima. Izuzev o odlikovanjima, ni u novinskim tekstovima objavljenim za vreme njegovog života gotovo da uopšte nema pomena o tim poklonima.

Prvi trag pojavio se tek kada je 2002. godine jedna komisija za popis imovine pronašla u pomoćnoj zgradi Dvora četiri kutije pripremljene za bacanje, otkriva, za "Novosti", Momo Cvijović, muzejski savetnik Muzeja Jugoslavije, kome su Titovi darovi i uzdarja bili tema jednog stručnog rada.

- U tim kutijama nađeno je 4.397 kartona, uredno složenih po imenima primalaca poklona i po zemljama iz kojih su - od Austrije, Avganistana, pa nadalje - priča Cvijović. - Poklona je bilo i više, jer se s nekim državnicima, poput Nasera, Hajla Selasija ili Sihanuka, sretao više puta, pa su na njihovim kartonima čitavi spiskovi. Pokloni nisu bili raznovrsni, uglavnom su to bile slike i skulpture naših savremenih umetnika, namenjene predsednicima i premijerima, ali ne i onima u nižem rangu. Ženama su se poklanjali nakit, predmeti od čipke, lutke... Najniža kategorija dobijala je samo slike s Titovim potpisom.

O tome šta će predsednik poklanjati brinulo je jedno posebno odeljenje. Zaposleni u njemu su Titu davali predloge koje je on komentarisao, usvajao ili odbijao. Na muci su bili kada bi se posete ponavljale, priča sagovornik, pa bi pisali Titu da više ne znaju šta da predlažu, jer je onaj ko dar prima "od svega predviđenog već dobio". Za nabavku svakog poklona pisala se zvanična odluka, a cene po kojima su kupljeni beležile su se uz opis poklona u kartončiće na kojima su, uz zvaničnike, ispisana i imena filmskih zvezda.

Tako nam Cvijović pokazuje jedan požuteli na kome piše: "Orson Vels, glumac i režiser. Maj 1979. Garnitura od tri zlatnika i jednog srebrnjaka sa likom druga predsednika", a tu je i odluka da se Elizabet Tejlor daruje lutkom obučenom u žensku narodnu nošnju iz Šumadije.

* Istraživanje momo Cvijović i pismo zahvalnosti patrijarha Gavrila / Foto: Zoran jovanović

- Prvi registrovani poklon je iz novembra 1944. godine: album s fotografijama iz NOB-a, namenjen Čerčilu - objašnjava Cvijović. - Nije ubeležen u ove kartone, ali sam ušao u trag dokumentu britanske vojne misije u kome zahvaljuju i kažu da je premijer impresioniran. Posle toga Tito odlazi u posetu Staljinu, od koga dobija na poklon zlatnu komandantsku sablju, ali ima vrlo ograničen rok i brzo mora da se smisli šta da mu ponese. Baš tih dana je od crnogorskih žena dobio narodnu nošnju, pa je neko predložio da to daruje Staljinu. Tito onda piše darodavcima, crnogorskim ženama, pitajući ih da li može njihov poklon da odnese Staljinu. One su bile oduševljene.

Prema dokumentaciji koja postoji u arhivi MJ, vidi se da su pokloni najčešće kupovani. Čak i za najbanalnije stvari donosilo se rešenje, sa tri člana komisije, nastavlja sagovornik. Drugi način je bio da se daruje ono što su Titu, upravo u te svrhe, poklanjali umetnici ili, recimo, banke, koje su mu davale kolekcije zlatnog novca, s namerom da ih pokloni nekom državniku. Vrlo je malo bilo, tvrdi Cvijović, izuzimanja eksponata iz kulturnih institucija.

- Imamo račun za jedan otkup od Udruženja likovnih umetnika Hrvatske - otkriva muzejski savetnik MJ. - Pored imena Vanje Radauša, od koga je kupljena bronzana skulptura, piše 40.000 dinara. Te 1947. godine, "trosoban, mebliran stan u centru Beograda" koštao je 120.000, a klavir engleske proizvodnje 15.000 dinara.

Iz tih posleratnih godina postoji i pismo patrijarha SPC Gavrila u kome on zahvaljuje Titu na lepom i vrednom poklonu, automobilu marke "pakard", a zabeleženo je i kako je poslao milion cigareta češkim radnicima.


Sutra: Ko su bili dvorski umetnici