JEDINE dve zgrade u Beogradu podignute po projektu velikog srpskog i jugoslovenskog arhitekte Nikole Dobrovića (1897-1967), remek-delo moderne arhitekture i kulturno dobro - kompleks Generalštaba, teško oštećen tokom NATO bombardovanja, već gotovo dve decenije stručna javnost brani od rušenja i traži obnovu. Posle nebrojenih, žestokih javnih rasprava u kojima su se arhitekte zalagale za zaštitu ovog važnog dela kulturne baštine od uticaja dnevne politike i interesa biznisa, novo negodovanje stručnjaka izazvala je nedavna izjava ministra odbrane Zorana Đorđevića, da se zgrada A ovog kompleksa (prekoputa Vlade Srbije) "sruši cela, s obavezom, pošto je zakonom zaštićena, da se onog trenutka kada država bude imala para digne ista takva".

Arhitekta Slobodan Maldini, koga je podržala Asocijacija srpskih arhitekata (ASA), pokrenuo je inicijativu za podnošenje kandidature Unesku, za upis bombardovanog kompleksa Generalštaba u registar spomenika svetske kulturne baštine, uz poziv ostalim esnafskim udruženjima i stručnjacima da im se priključe.

- Vlada je i ranije razmatrala opciju rušenja, a pre nekoliko godina Ministarstvo građevine i urbanizma pokrenulo je inicijativu da se remek-delo Dobrovićeve arhitekture obriše iz registra kulturnih dobara - kaže Maldini za "Novosti". - Zbog duge zakonske procedure brisanja iz registra, tada je odlučeno da se izvrši nužna sanacija objekta. Proteklih godina srušeni su prilazni aneks iz Ulice kneza Miloša i znatan deo kompleksa, a statika preostale ruševine obezbeđena je čeličnom konstrukcijom. Ova sanacija koštala je 78 miliona dinara. Za rušenje nedavno saniranog objekta, predviđena su sredstva veća od sanacije - 180 miliona dinara!

POD ZAŠTITOM GRADA U REPUBLIČKOM zavodu za zaštitu spomenika juče nisu želeli da se izjašnjavaju o daljoj sudbini Generalštaba jer, kako su nam rekli, ovaj kompeks nije u njihovoj nadležnosti. Prema rečima direktorke ove institucije Mirjane Andrić, od pre tri godine ovaj kompleks je pod ingerencijom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Od Gradskog zavoda juče nismo dobili traženi komentar.


Odluka o rušenju najznačajnijeg arhitektonskog modernističkog kompleksa na Balkanu je, smatra naš sagovornik, definitivan poraz naše kulture i mnogi s pravom postavljaju pitanje - šta je sledeće? Rajićeva, Kosančićev venac i Palata "Srbija", dodaje Maldini, upravo menjaju svoju urbanističku strukturu na osnovu koje su proglašeni kulturnim dobrom i u bliskoj budućnosti će izgubiti karakter spomenika kulture.

- Kompleks zgrada Generalštaba danas je svetu redak preostali vidljiv dokaz stradanja našeg naroda tokom NATO agresije - naglašava Maldini. - Objekti devastirani raketama Zapada kasnije su srušeni, a na njihovim mestima podignuti novi. Ako srušimo i Generalštab, nestaće poslednje arhitektonsko svedočanstvo iz kojeg mladi naraštaji uče o novoj srpskoj istoriji. Ovaj monument stradanja i primer brutalnosti NATO sile za našu naciju je sveto mesto, poput Pećke patrijaršije, Gračanice ili Visokih Dečana.

DOKAZ O ZLOČINU ASOCIJACIJA srpskih arhitekata (ASA) sa više od 200 aktivnih članova, na čelu sa veteranom Mihajlom Mitrovićem, u potpunosti podržava ideju Slobodana Maldinija. - Ako su Nemci mogli da u Berlinu sačuvaju ruševine crkve cara Vilhelma, srušene u bombardovanju, nenarušavajući prijateljske odnose sa saveznicima, zašto mi ne bismo mogli da sačuvamo ostatke kompleksa Generalštaba. Bombardovanje i rušenje je uvek zločin, bez obzira na to sa koje strane dolazio, a uspomena na zločin je zalog mira u budućnosti - kaže arhitekta Zoran Manević iz ASA.
- Generalštab bi trebalo proglasiti za kulturno dobro više kategorije, jer će to naterati političare da se malo zamisle. Dobrović nema ništa osim toga u Srbiji, sva ostala njegova zdanja su u Crnoj Gori, Makedoniji i Hrvatskoj. Hrvati ga svojataju kao Teslu.


Naš sagovornik navodi primere evropskih i svetskih gradova sravnjenih sa zemljom tokom Drugog svetskog rata, koji su sačuvali neke srušene zgrade, kako bi upravo svedočile o brutalnosti ratnih razaranja:

- Poznata je zgrada sajma u Hirošimi nad čijom kupolom je 1945. eksplodirala američka atomska bomba. Tokom obnove Hirošime, stanovnici su tražili da se ova zgrada sačuva u svom obliku kao trajna ruševina i postane spomenik stradanja - Spomenik miru. Ovu ruševinu je posle tri decenije insistiranja Unesko upisao u registar svetskih kulturnih dobara. Kompleks Generalštaba zaslužuje najmanje istu sudbinu. Sada je pravo vreme da bude predložen za upis u svetsku baštinu Uneska - zaključuje Slobodan Maldini.


MINISTARSTVO: RUŠENjE SAMO ZBOG OBNOVE

KAKO je "Novostima" juče rekla Aleksandra Fulgosi, pomoćnik ministra kulture i informisanja za zaštitu kulturnog nasleđa, "zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane" utvrđena je za spomenik kulture Odlukom Vlade RS 2005. godine ("Sl. glasnik RS" br. 115/05).

- Rušenje dela ili delova zgrade Generalštaba je za Ministarstvo kulture i informisanja prihvatljivo samo ukoliko se vrši radi potpune rekonstrukcije i vraćanja objekta u prvobitno stanje, u svemu prema postojećem projektu arhitekte Nikole Dobrovića - kaže Fulgosijeva.