O AUTORU kultnog filma "Plastični Isus", reditelju i publicisti Lazaru Stojanoviću (1944-2017) u utorak su na komemoraciji u Centru za kulturnu dekontaminaciju govorile njegove kolege i prijatelji, u pokušaju da još jednom osvetle pogled na ovog svestranog i angažovanog intelektualca.

Stotine uglednih ličnosti, poštovalaca Stojanovićevog dela i ličnosti, odalo je počast preminulom umetniku pre nego što je ispraćen na večni počinak na beogradskom Novom groblju.

Milivoje Majstorović govorio je o Lazaru kog je znao još iz školskih dana, dok je Božidar Mandić, "pater familijas" komune Porodica bistrih potoka, hrabrog i doslednog Stojanovića uporedio sa skakačem koji je skočio u reku, otplivao do sredine, a od onda neprestano plivao uzvodno. Mandić je naglasio da je reditelj zadržao najdostojanstveniji zamislivi intelektualni stav ne rekavši nikad ružnu reč o režimu i ličnostima zbog kojih je završio iza rešetaka.

- Kao filmski umetnik Lazar je na samom početku svog stvaralaštva brutalno onemogućen, i beskompromisno se do kraja suprotstavljao režimu, ali iako je bio njegova izravna žrtva on nikada nije osećao ozlojeđenost, a kamoli pokazivao osvetnička osećanja - naglasio je i profesor filozofije iz Zagreba Lino Veljak. - Od samog početka bio je odlučan protivnik rata i jednako odlučan zaštitnik obespravljenih. Njegova hrabrost nije se ogledala u velikim rečima i gestovima već u svakodnevnoj, doslednoj, najčešće tihoj borbi za prava ugnjetenih.

Ivan Čolović je rekao da za reditelja trogodišnja robija nije predstavljala nezasluženu kaznu, već tačno izračunatu cenu slobode (izražene u "Plastičnom Isusu") koja bi za mnoge bila previsoka - no ne i za Lazara. I on je istakao da Stojanović nije sebe video kao stradalnika i žrtvu komunizma, da zatvor od njega nije napravio gorko razočaranog cinika.

- Do kraja je ostao čovek levice, veran idealima prosvećenosti, progresa, slobode, pokazujući kako se bori za slobodu neslobodnih i prava obespravljenih - rekao je Čolović.

ŠIJAN: ŽRTVA ZA ISTINU

SLOBODAN Šijan istakao je da je Stojanović, od svog diplomskog "Plastičnog Isusa" do samog kraja ostao spreman da žrtvuje sve zbog svog prava na sopstvenu istinu, na "završni rez", podjednako "gurajući prst u oko rodoljupcima" i svojim docnijim dokumentarnim svedočanstvima o našim ratovima.