Pozorišna kritika: O porukama i osvešćenju

PREMA Dnevniku Ane Frank, malobrojni ansambl Pozorišta "Sterija" u Vršcu je odigrao neobično zanimljivu predstavu, po zamisli i u režiji multimedijalnog teatarskog istraživača Vlatka Ilića. U inscenaciji, zamišljenoj kao spomenik koji se pretvara u strmo "stepenište u nebo", koje je, kao total dizajn predstave, kreirao avangardni umetnik Vojislav Klačar, dve Ane Frank (istinite i tačne Neda Grubiša i Tamara Tamči - Toskić), u saopštavanju samo nekoliko stranica iz dnevnika najpoznatije žrtve Holokausta, dočaravaju paralelnu realnost, koju mala zatočenica amsterdamskog potkrovlja kreira u sebi samoj, da bi mogla da se suoči sa izvesnošću nestajanja.

Ponavljanjem apsurdnih radnji, kao što je uzaludno premeštanje knjiga, mukotrpno penjanje u klaustrofobičnom prostoru, tumaranje bez cilja u skučenosti pretpostavljenog realnog prostora skrivene jevrejske porodice, Ivan Đorđević, Srđan Radivojević, Dojna Petrović, Sonja Radosavljević i Jovana Andrejević uspostavljaju jedinstvo sa originalnom zamisli oba autora, da sam prostor i dizajn čine uverljivom možda najpoznatiju i najstrašniju priču surovog 20. veka o zatiranju i bezrazložnoj mržnji prema celom jednom narodu.

Ono što je prava vrednost ove dragocene predstave (dramaturg Bojana Ivanov Đorđević), koja je, kao retka biljka, iznikla na neočekivanom mestu, u teatru koji se hrabro nosi sa mnogostrukim problemima i nerazumevanjem, jeste njena celovitost, organsko jedinstvo verbatima potresnih dnevničkih zapisa i vizuelnosti, prirodnom kontekstu koji dekonstruiše duševno stanje junakinje.

Više festivalska nego repertoarska, ova predstava je mali dragulj na pozorišnoj karti Srbije.

(Kritika je nastala u okviru kritičarskog karavana, u organizaciji Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije i Ministarstva za kulturu i informisanje).