Miloševe sve ljubavi

LjUBAV je pokretač svih energija. Ljubav je kosmos. Ćelija čovekovog organizma identična je Sunčevom sistemu. Iz ogromnog sazvežđa, iz magme, kadar ide između planeta, prilazi Zemlji, brzinski dolazi do Južne Amerike, stiže na plažu, a na plaži sedi ljudsko biće, ulazi u njegovo telo i ponovo je u kosmosu. Naše srčane ljubavi beskrajne su kao svemir. Ljubav je strast u stvaranju novih planeta. Neizmerna kao vasiona, nastala u našem malom srcu i krvotoku.

Lotos je večnost u raznim izdanjima. Menja lica, oblik i faze. Ona je poštovanje, veliki deo ljubavi brzog i kratkog života. Prevashodno asoicira na to da je ljubav večna.

MAJA je kosmos. Ona je Indijanac iz peruanske Amazonije. Donela je sa sobom sve te biljke, mirise i zvuke. Odjednom je vidiš u Beogradu, bogomdanu. Totalni je kosmos, na vrelom pesku, s one plaže u Južnoj Americi.

Lud je za Parizom. Dodiruje kožu tog grada, kao što dira kožu žene, njene divne grudi, i bradavice njene. Dodiruje zidove Crkve Svete Genoveve iz 6. veka. Voli Pariz, kožno.

Ljubav je na Monmartru. To je selo, odakle se zaista silazi u Pariz. Svi se poznaju na Monmartru, u milionskom gradu. To je selo u gradu koji je na planeti zemlji, u kosmosu.

SRBIJA je njegova zemlja. Odatle je. Kosmički voli sve njene šumadije. Budi u njemu 12. vek. Sve vekove. Srbija je divan kvart na planeti.

Ljubav je u Beogradu, pomalo zapuštenom i oronulom, ali elegantnom i otresitom. Odatle je krenuo u život. Sve ga tu podseća na vreme kada je imao dvadeset godina. Beograd je nenegovani dvadesetogodišnjak. A u tim godinama i nije važno da li si negovan.

VINO lakše vodi kroz ljubav. "Šato margo" je vino nad vinima. Širi srednjovekovnu magiju. Kad pije "šato margo", sve kroz njega prođe, od Karla Martela, preko Eleonore od Akvitanije, majke Ričarda Lavljeg Srca, gospodarice Evrope, kraljice Francuske i Engleske, do Fransoa Prvog.

Baš voli svoju majku Mirjanu, devojku od 95 godina, Ličanku koja je rodila sina u zbegu.

Kad kaže slikarstvo, misli na Karavađa, sasvim nesvesno i bez objašnjenja. Slikarstvo je čudo u kome sam nosiš svoj krst na leđima. Večno je, iako su ga mnogi proglasili mrtvim. Ne može mrtvim da se proglasi ljudski duh.

NAJVEĆU ljubav ima prema svojim ljubavima. Voli sve što je voleo u životu. Obožava Maju, svoju majku, njegovih pola veka s Lotkom, Pariz, Beograd, Evropu, onu kulturnu, staru i novu Srbiju, planetu koja je pod vlašću đavola, i nas, u ovom rajskom paklu. Sve ove ljubavi pomalo prave veliki portret u sliku i život zaljubljenog Miloša Šobajića.