Novosti i Laguna poklanjaju: Svetlana Slapšak - Ravnoteža; Poznati dobitnici

Ukratko o knjizi

Drama koja različitim narativnim tehnikama uz pomoć ironije i sarkazma prikazuje junakinju koja pokušava da se odupre haosu jednog neuravnoteženog društva.

Sadržaj

U romanu ''Ravnoteža'' govori se o ženama u Beogradu za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji. Ne prihvatajući da im u njihovo ime ubijaju sugrađane, rođake, prijatelje i sinove, one ih skrivaju od mobilizacije. Milica, jedna od njih, prinuđena je da prekucava rukopis velikog nacionalnog pisca kako bi preživela krizu devedesetih. Tražeći način da se mentalno udalji od posla na koji je prisiljena, ona istovremeno piše i roman-pastiš ugledajući se na pripovedni postupak i stvaralaštvo sestara Bronte.

Odbijajući svaki vid integracije u novo, razorno društvo bezumlja i zla, Milica i njene prijateljice svojom kreativnošću i hrabrošću pokušavaju da se odupru nasilju i haosu koji ih okružuje. Kroz mnoštvo duhovitih i ironičnih dijaloga, ovaj roman traga za odgovorom na pitanje kako u jednom neuravnoteženom društvu održati sopstvenu ravnotežu.

O autorki

Svetlana Slapšak (1948, Beograd), klasičnu gimnaziju završila je u Beogradu, gde je diplomirala, magistirala i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Bila je jedna od urednika satiričnog časopisa Frontisterion, koji je zabranjen i uništen već sa prvim brojem. Pasoš oduzet 1968–1973, 1975–1976. i 1988–1989. Saslušavana, praćena i pretučena od strane policije i tajnih službi. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja Udruženja književnika Srbije. Bila je članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, državljanstvo dobila 1993. Vodila mirovne akcije od 1986. i za vreme rata pružila gostoprimstvo bosanskim i hrvatskim izbeglicama. Izbačena iz UKS-a, kako je navedeno – zbog negativnih kritika dela Dobrice Ćosića. Sastavila knjigu o dečjim pravima na bosansko-srpsko-hrvatsko-crnogorskom i na slovenačkom. Knjiga je prevedena na romski jezik. Redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju, dekanka ISH-a. Penzionisana 2014. Na Filozofskom fakultetu u Ljubljani je predavala srpsku i hrvatsku književnost na slavistici i Balkanske žene na sociologiji kulture. Glavna urednica časopisa ProFemina u Beogradu od 1994. Direktorka Srpskog kulturnog centra ''Danilo Kiš“ u Ljubljani, umetnička direktorka SKC „Danilo Kiš“, direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Pisala je kolumne u mnogim časopisima, kao i na portalu Peščanik.

Minja Nenadović

Rade Milošević

Marina Ivanov

Sanja Novaković

Ivan Leković