Stranice koje zavode čitaoce

OD danas počinje, po pravilu neizvesno nadmetanje za knjigu godine, o čemu će odlučivati 55 članova Velikog žirija. Njihove glasove objavljivaćemo svakoga dana do 20. februara.

SRBA IGNjATOVIĆ (Beograd)

1. "AVELjOV OŽILjAK", Nebojša Jevrić, Miloš Janković("Albion buk")
2. "NOKAT I MESO", Dejan Vukićević (Kulturni centar, Novi Sad)
3. "GLASOVI SA GRANICE", Anđelko Anušić (Zavod za udžbenike, Istočno Sarajevo)
4. "JEVANĐELjE PO RIBARU", Ratko Adamović ("Prosveta")
5. "MASONI I SARAJEVSKI ATENTAT", Dragan Kolarević ("Čigoja")

Dvojac N. Jevrić. M. Janković neočekivan je, neobičan koaturski spoj. Plodonosno "otkačena", mestimice drska, povremeno do uboda bolna knjiga koju oficijelni tumači, imam utisak, hotimice nisu dosad udostojili prave pažnje. Po prilici, najoriginalnije romaneskno ostvarenje u minuloj godini. Knjiga kratkih proza D. Vukićevića, nastala na rubu ironije i groteske, povremeno oštra kao žilet, izbrušena je osobenim književnim umećem. Ovaj pisac ne objavljuje mnogo ali je, možda stoga, svaka njegova knjiga dar rafiniranom, povlašćenom čitaocu.

Najava ponešto zaboravljenog "romana-reke", Anušićevo delo koje, po rečima recenzenta Sonje Macure, popunjava očiti "vakuum u literarizaciji prostora tzv. Vojne krajine, tj. onog područja današnje Hrvatske koji su do unazad dve decenije pretežno naseljavali Srbi". Sudbine s rubnih prostora predačko i vlastito iskustvo, povesnica i surova realnost, vrh svega roman kao kompleksan spreg lucidne imaginacije, književne "arheologije", etičkog i estetskog. "Jevanđelje" R. Adamovića, novo je ostvarenje starog majstora kombinovanja realija i fantazmagorije, utopijskih traganja i mitopoetskih poigravanja. Autor raspoznatljiv i istrajan, istovremeno zagoneta i odgoneta u svojoj naraciji, zavodi čitaoca na stranputice kojima je upravo sklon i ošamućuje ga kaskadama pitalica. U Kolarevićevom romanu smenjuju se mnoge forme: dijalog - anketa, zapisnik, izvodi iz prepiske, dokument... Gotovo bezbroj autentičnih imena, nizovi stvarnih i mogućih zapleta, nagoveštaji i dešifracije, istorija i fikcija grade složeno tkivo koje se čita s napregnutom pažnjom, eventualno čak s olovkom u ruci, zarad beležaka korisnih za snalaženje u virovima i vrtlozima naznaka i navoda.

SLAĐANA ILIĆ (Beograd)

1. "POHVALA NESAVREMENOSTI", Milo Lompar ("Laguna")
2. "ARZAMAS", Ivana Dimić ("Laguna")
3. "RAŠČARANI SVET", Jelena Lengold ("Arhipelag")
4. "VELIKA LAŽ", Sonja Atanasijević ("Plato")
5. "MEMO", Divna Vuksanović ("Serbika")

Sve navedene knjige suštinska su pohvala nesavremenosti jer ih ne odlikuje jednoznačnost, jer nisu nesklone kritici onoga što odlikuje savremeni svet (plitkost, trenutnost, spektakl, obezduhovljenost, neempatičnost, uravnavanje, zlo, iscrpljivanje, robovanje). Neke od njih bave se i senovitim stranama čovekove prirode u takvom svetu. Neki od junaka tih knjiga ne stide se usamljenosti, ne kriju strah od sadašnjeg i dolazećeg, mire se s mestom koje im je savremenost dodelila. Neki se pak bore, uz strahovite napore, da sačuvaju svoj divan nesavremeni mikrosvetić koji bi u nekom drugom dobu bio čitav svet. I zbog toga su, između ostalog, izuzetni. Neki čak odbijaju i da budu rođeni.

ALEKSANDAR KOSTADINOVIĆ (Niš)

1. "KOWLOON", Anja Marković ("Kontrast")
2. "THE CLASH", Dragan Bošković (Kulturni centar Novog Sada)
3. "LIK STVARI KOJE DOLAZE", Goran Stanković (NB "Stefan Prvovenčani", Kraljevo)
4. "NOKAT I MESO", Dejan Vukićević (Kulturni centar Novog Sada)
5. "VIRTUELNI NARATIV", Snežana Milosavljević Milić (Filozofski fakultet Niš, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića)

Monografija S. Milosavljević Milić, zahvaljujući inovativnoj metodološkoj orijentaciji donosi teorijske uvide u dosad malo razmatrana problemska područja te postavlja solidnu osnovu za upotrebu novih analitičkih oruđa i hermeneutičkih pristupa. Osobene umetničke vrednosti u kratkim pričama D. Vukićevića često počivaju upravo na koliziji između aktuelnog narativa i kontrapripovesti, tj. između "realnosti" i želja, strahova i očekivanja samih protagonista. Semantička kolebanja ovde su znalački usložena i "autofikcijskim" režimom pripovedanja, na osnovu kojeg se, makar delimično, uspostavlja identifikacija autora, naratora i glavnog lika.

Kako je poezija danas diskursna praksa koja se zasniva na sprezi znanja i nemoći (tačnije, na znanju o sopstvenoj nemoći), zanimljive su strategije kojima se nastoji obnoviti njen subverzivni potencijal: evociranjem kafkijanske atmosfere zebnje i apsurda (A. Marković), reaktiviranjem supkulturnih kodova (D. Bošković) ili utopijskih učenja (G. Stanković).

JASMINA TONIĆ (Beograd)

1. "DO OBA I HUANGPUA", Ljubomir Simović ("Tanesi")
2. "ŽIVOTI, ŽIVOTI", Milovan Danojlić, ("Albatros plus")
3. "BOL", Miroslav Maksimović ("Čigoja")
4. "POHVALA NESAVRŠENOSTI", Milo Lompar ("Laguna")
5. "VELIKO DOBA - ISTORIJA RAZVITKA DRAME U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI XVIII i XIX veka", Zorica Nestorović ("Klett")

Putopisna knjiga Lj. Simovića odličan je primer jednog sasvim modernog, ali i pesničkog, pristupa putopisnom žanru, gde su spoljni utisci sa putovanja po Rusiji i Kini samo poslužili autoru da na jedinstven, simovićevski način, ukrštajući elemente dnevnika, eseja, lirske proze, kritičkog komentara i slično, progovori o njihovoj kulturi, umetnosti, književnosti. Za razliku od većine svojih savremenika, čije pesništvo uglavnom odlikuje hermetičnost, pesme M. Danojlića na najbolji mogući način odslikavaju vezu između života i poezije kroz različite životne situacije, otrežnjujuća zapažanja o svetu koji nas okružuje.

Dvodelna knjiga M. Maksimovića koju čine 14 soneta i prozni zapis o putovanju u majčin zavičaj, zasnovana na podlozi o zločinu s početka Drugog svetskog rata i tragediji majčine porodice, u prvi plan stavlja poeziju kao svedočanstvo jednog traumatičnog iskustva. Izuzetno zanimljivo i živo pisana knjiga M. Lompara, sačinjena od 14 eseja hibridne strukture koju čine putopisni i narativni elementi, ima za cilj otkrivanje autentičnog i jedinstvenog u kulturi, književnosti, politici, istoriji, sportu... Knjiga Z. Nestorović nastavak je ranijih istraživanja autorke u ovoj oblasti i značajna sinteza razvoja srpske drame XVIII i XIX zaključno sa B. Nušićem i B. Stankovićem, te u tom pogledu predstavlja relevantan teorijski doprinos pručavanju srpske književnosti tog doba.