Kolarcu specijalan tretman?

ZADUŽBINA Ilije Milosavljevića Kolarca, kao institucija od nemerljivog značaja za našu kulturu, zadužila nas je mnogo i svakako zaslužuje tretman bitno drugačiji od svih ostalih nevladinih organizacija, među koje je, Zakonom o zadužbinama, svrstana.

Sa predlogom da se status, sigurnost i pre svega budžet Kolarca regulišu i obezbede na neki drugi način, možda najpre (kako su "Novosti" nedavno pisale) posebnim aktom koji bi se odnosio samo na ovu zadužbinu, načelno se složio i ministar kulture Vladan Vukosavljević:

- Ministarstvo i Grad nemaju zakonski osnov da finansiraju rad Zadužbine, osim njenih programa, po konkursu. Našli smo zakonski osnov u Zakonu o kulturi, po kome ministarstvo može, kada se proceni da je ustanova od izuzetnog značaja za kulturu, da pristupi njenom stabilnom mesečnom finansiranju, u iznosima koji budžet dopušta. Spremni smo da se priklonimo takvom rešenju - izjavio je Vukosavljević.

Direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević uverena je da je to pravo rešenje i ističe da je najmanje važno kako će se taj dotični akt zvanično zvati.

- Naravno da Kolarac zaslužuje da bude tretiran i zaštićen posebnim aktom, kakvi su donošeni mnogo puta kroz istoriju zadužbine od dvadesetih godina prošlog veka, bez obzira na to da li su se zvali uredba, sporazum, ukaz ili zakon - kaže Jasna Dimitrijević. - U naredne dve nedelje upravni odbor Kolarčeve zadužbine susrešće se sa predstavnicima Ministarstva kulture i informisanja i razgovarati o nalaženju pravog i pravnog načina da se status Kolarca reguliše, u skladu sa odredbama Zakona o zadužbinama, ali i Zakona o kulturi. Naši zahtevi pri tom se odnose prvenstveno na potrebu institucionalizovanog, kontinuiranog finansiranja zadužbine.

U međuvremenu, dok puni nade iščekuju rezultate dogovora sa Ministarstvom kulture, u Kolarcu se pripremaju za proslavu 85. rođendana. Ova zadužbina otvorena je, naime, 4. februara 1932. koncertom u Velikoj dvorani, svakako najboljoj i najreprezentativnijoj našoj koncertnoj sali, u kojoj su gostovali najveći umetnici svetske scene, a mnoge današnje zvezde sa ovih prostora napravile svoje prve muzičke korake.

Naša čelistkinja internacionalne karijere Maja Bogdanović, koja će 4. i 7. februara učestvovati i u proslavi rođendana Kolarca, sa Nemanjom Radulovićem, najslavnijim našim violinistom danas, jedna je od mnoštva umetnika koje za ovu dvoranu i zdanje vezuju posebne emocije.

- Kolarac je kultno mesto za sve muzičare, od početnika, do vrhunskih priznatih umetnika iz svih krajeva sveta - kaže Maja. - Mislim da Kolaračeva zadužbina mora da dobije poseban status, van uobičajenih standarda koji se odnose na državne institucije. Volela bih da se ljudi koji su u mogućnosti da promene svest o kulturi u našoj zemlji probude. Vrednost i posebnost jedne zemlje se najjače oslikava u njenoj kulturi i moramo se svim snagama, jače nego ikad pre, boriti za njeno očuvanje. S nestrpljenjem čekam ove nastupe u Beogradu, kojima ćemo Nemanja i ja proslaviti rođendan Kolarca, na toliko dragoj sceni sa koje smo zakoračili u svet.

IMPROVIZACIJE

ZNAM da postoje realne komplikacije koje se tiču održavanja zgrade Kolarčeve zadužbine i uslova u kojim umetnici tamo rade i nastupaju, što smo imali prilike da osetimo kada smo, tokom rada na projektu "Mesečeva kći" (delo Aleksandra Sedlara), morali da improvizujemo u izuzetno otežanim uslovima - kaže nam čelistkinja Maja Bogdanović.