Ivan Zablaćanski: Novcu se svi klanjaju

NUŠIĆ u mjuzikl verziji, uskoro će prvi put biti viđen na našoj sceni: u Pozorištu na Terazijama privode se kraju probe "Mister Dolara", u režiji i adaptaciji Vladimira Lazića. Učestvuju hor, balet i orkestar kuće, u dramskom ansamblu više od dvadeset glumaca. A atmosfera pomalo već zaboravljena, kafanska, budi nostalgiju za starim vremenima...

- Priča je veoma aktuelna, prati običnog čoveka (konobara) kojeg isteruju iz kluba u kojem radi jer je slučajno prosuo piće na haljinu neke važne dame - otkriva nam mladi glumac Ivan Zablaćanski. - Klupska "elita" puna je prezira, ali kad konobar nasledi veliki novac, odnos prema njemu se menja i svi počinju da mu se klanjaju i ulizuju. Takve likove koji su se obogatili preko noći, često viđamo u današnjem okruženju... Nenadani naslednik u početku se ne snalazi, još skače na noge kad ga neko pozove (očekujući narudžbinu), mada mu vremenom novac daje sigurnost i nadmenost.

Naš sagovornik (inače, honorarni saradnik ovog pozorišta) već je pokazao umeće u mjuzikl naslovima ("Zona Zamfirova", "Mama mia", "Viktor Viktorija"), ali i na pozornici nacionalnog teatra, "Boška Buhe", "Madlenijanuma", pa i u TV serijama i na filmskom platnu. Vredni i daroviti sin prvaka na Terazijama, prerano preminulog Milenka Zablaćanskog, zaigraće u "Mister Dolaru" Branislava Đakovića, "gospodina kojeg niko ne sluša":

- U svakom društvu ima takvih tipova koji se trude da nešto kažu, ali ih drugi ućutkuju jer su dosadni. Ipak, on uvek iznova pokušava da se ubaci tamo gde mu nije mesto - objašnjava Zablaćanski. - Drago mi je što igram ovog marginalca, jer mi je zanimljivo da istražujem takve likove i šta ih nagoni da se svuda pojavljuju. Da ih svi ćuškaju, a oni se pitaju gde su pogrešili...

I dok se mlađi brat Nikola opredelio za Primenjenu umetnost (odsek animacija), Ivan polako i pažljivo gradi glumačku karijeru:

- Igram u dramama, mjuziklima, komedijama, pa i dečjim predstavama. Prija mi takva vrsta ravnoteže i različitih zadataka. A sve je počelo sa ulogom Ganeta, dobrog duha varoši "Zone Zamfirove", u kojoj sam zaigrao na trećoj godini Akademije.

MOJ TATA MILENKO

- KADA je Milenko poginuo, imao sam 18 godina i već želeo da upišem FDU. Tata i mama (Snežana Zablaćanski, koreograf) vodili su me često kao klinca u pozorište.

Sećam se da sam voleo da sedim pored portirnice, u kolima iz "Briljantina". Eto, danas igram u toj predstavi... Verujem da sam od oca nasledio profesionalan odnos prema poslu. Nikad ne kasnim, uvek sam u "niskom startu" pred probu ili predstavu. Inače, tatu sam posebno voleo da gledam kao Džordžina u "Srećnim ljudima", na Terazijama u "Herojima"...