Kanalizacija bi spasla Belo brdo

POVODOM optužbi i zamerki Muzeja grada Beograda na račun Studije istraživanja, zaštite i prezentacije arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, koju je uradio Republički zavod za zaštitu spomenika, "Novosti" su se obratile direktorki ove institucije Mirjani Andrić. Ona nas je uputila na Sinišu Temerinskog, koordinatora izrade osporenog plana. Temerinski tvrdi kako je netačno da stručnjaci Muzeja u ovom poslu nisu konsultovani.

- Studija ima deset autora, izrađena je u saradnji sa svim relevantnim učesnicima, a na predlog upravo Muzeja grada Beograda, članovi stručnog tima bili su arheolog, viši kustos Milorad Ignjatović i pravnik Đorđe Vuletić - objašnjava arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika, uz napomenu da je svim sastancima prisustvovala direktorka Muzeja, Tatjana Korićanac, sa svojim saradnicima.

Upravo su stručnjaci iz Muzeja, kako kaže Temerinski, odlično obradili ključne segmente ove studije. A na zamerku da nije predviđena sanacija celog klizišta, već samo jedne katastarske parcele, naš sagovornik dodaje:

- Ceo stručni tim bio je saglasan da prvo tu parcelu treba sanirati i tu obaviti zaštitna arheološka istraživanja, kako bi se to mesto obezbedilo za budući arheološki centar ili muzej neolita. Da se ne bi bavili parcijalnom zaštitom arheološkog nalazišta, Republički zavod je Studijom obuhvatio deset različitih vrsta problema. Svi su u slučaju Belog brda veliki: od neregulisanih pravnih odnosa, nedostatka planskog dokumenta, ugroženosti divljom izgradnjom, nepostojanjem kanalizacije, klizanjem i obrušavanjem terena, nedostatkom uslova za prijem posetilaca i prostora za izlaganje, pa sve do nepostojanja kolskog i protivpožarnog prilaza. Studija je dala plan aktivnosti i odredila prioritete, a među njima i najugroženiji prostor, a to je parcela koju pominju nezadovoljni kustosi.

Kada je reč o septičkim jamama koje ugrožavaju lokalitet, Temerinski tvrdi da je jednu, do pre godinu dana, na iskopinama koristio i Muzej grada Beograda:

- Prema uslovima Republičkog zavoda, umesto nje je ugrađena bio-jama, što je samo prelazno rešenje do izgradnje kanalizacije - navodi sagovornik. - U Studiji je razmatrano to pitanje, samo se ne zove "16 septičkih jama", nego se tretira kao nedostatak i potreba za obezbeđenjem sanitarne infrastrukture. U planu aktivnosti je među prioritetima izrada planskog dokumenta i tehničke dokumentacije za izgradnju kanalizacije.

Studija procenjuje, kako navodi Temerinski, da bi za tri godine sinhronizovanog rada, u Belom brdu, mogla da bude otvorena prva trećina muzeja neolita, a za devet godina ceo muzej. U interesu samog arheološkog nalazišta, smatraju u Zavodu, jeste da Republika Srbija i grad Beograd proglase lokalitet za turistički prostor i odrede upravljača.

Upravljač bi bilo društvo sa ograničenom odgovornošću u vlasništvu Republike i grada Beograda i sa predstavnicima svih relevantnih subjekata u upravnom odboru. To daje punu kontrolu nad radom i poslovanjem, kao i nad svim istraživačkim i muzeološkim aktivnostima i prijemom posetilaca. U Muzeju grada Beograda, međutim, "izmeštanje" Belog brda iz njihove nadležnosti i osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću smatraju lošim rešenjem.

- Muzej grada Beograda je u poslednjih 35 godina uspešno sačuvao arheološko nalazište Belo brdo i sada je vreme da ono postane dobro uređeni arheološki park - turistički prostor, koji omogućava posetiocima da sagledaju i razumeju kako su ljudi živeli u doba neolita, naučnicima da primenjuju i razvijaju moderne metodologije u istraživanju, konzervaciji i interpretaciji, a lokalnoj zajednici da donese prihod - zaključuje Temerinski.

PRIHOD OD ULAZNICA I SUVENIRA

TVRDNjE muzealaca da bi odvajanje Belog brda, po modelu "otcepljenja" Lepenskog vira od Narodnog muzeja, bilo loše rešenje, Temerinski demantuje brojkama. Kako kaže, broj posetilaca od 2012. do 2014. u Lepenskom viru kretao se između 26.000 i 32.000, a u isto vreme Belo brdo, koje je nadomak Beograda, posetilo je tek nekoliko hiljada ljudi.

- Dobro je da našu vrednu kulturnu baštinu vidi što veći broj ljudi. Otkako je Vlada Republike Srbije sa opštinom Majdanpek formirala preduzeće "Lepenski vir" ono ima dve fiskalne kase, za ulaznice i za suvenire, a to donosi i prihod u budžet.