Nikola Milošević je razumeo ljudsku sudbinu

DECENIJAMA je koračao duž beogradskih ulica ka svojim studentima, ka brojnim slušaocima koji su ga pratili sa mesta na mesto, u karakterističnom sivom kaputu, kao živi duh naše intelektualne radoznalosti, kao otelotvoreno iskupljenje za mnogo toga što nismo pročitali, razumeli i bili odvažni da kažemo. I kada sve to nismo znali ili smeli, on je bio neko ko zna i sme. Ovako se prof. dr Milo Lompar seća Nikole Miloševića (1929-2007), književnog teoretičara i mislioca, čoveka enciklopedijskog znanja i ogromne intelektualne energije od čijeg je odlaska prošlo tačno deset godina.

- Na originalan način osvetljavao je dela tako velikih pisaca kao što su Dostojevski, Kami, Crnjanski, Servantes, Strindberg - kaže Lompar za "Novosti". - No, lucidno je pisao i o pojmu alibija u kulturi, o poreklu privlačne snage negativnog književnog junaka, o tome zašto veliki pisci ili veliki filozofi izneveravaju moć svoje umetnosti ili umnosti u času kada daju preimućstvo svojim ideološkim i psihološkim sklonostima. Napisao je niz upečatljivih filozofskih portreta a mnogi od njih su, poput onih o Unamunu, o Šestovu, o Berđajevu ostali i novi i neuporedivi u srpskoj kulturi.

Ističući da Nikola Milošević zauzima jedno od najviših mesta u istoriji srpske nauke o književnosti, njegov bivši student danas univerzitetski profesor dr Radivoje Mikić, za naš list pojašnjava:

- Pored toga što je tumačio dela naših najboljih pisaca kao što su Andrić, Crnjanski, Nastasijević, Desnica, Selimović, Nikola Milošević je analitičku energiju usmeravao i ka delima takvih pisaca kao što su Dostojevski i Kami, mada su ga najvećim delom privlačili književno-teorijski problemi, posebno problem koherencije umetničkog dela o čemu je pisao u knjizi "Ideologija, psihologija i stvaralaštvo".

Pišući jasno i logično neprotivurečno, a vrlo često i otvoreno polemički, Milošević je više nego bilo ko drugi doprineo uspostavljanju novih standarda u našoj intelektualnoj zajednici, kaže Mikić, i dodaje:

- Kao i svi veliki proučavaoci književnosti i Nikola Milošević je imao svog izabranog pisca. Bio je to Miloš Crnjanski, u čijim delima je pronalazio specifično, a melanholično intoniranu viziju ljudske sudbine. Ovog pisca je video u horizontu onog tragičkog iskustva koje je hvatalo osnovni ritam epohe. A to je još jedan dokaz da je uvek nastojao da dođe do onih sfera u kojima se oblikuje suštinsko razumevanje ljudske sudbine.

OCENA CRNjANSKOG

- Kada je "Druga knjiga Seoba" bila osumnjičena za tradicionalizam i mali umetnički domet, kada je njen pisac još bio u emigraciji, 1964. godine pojavila se studija Nikole Miloševića koja je na potpuno nov način odredila umetničko značenje velikog romana Crnjanskog. Njen domašaj je bio takav da mu je, Crnjanski, inače nepoverljiv i prema onima koje je poznavao, napisao pismo u kojem je ocenio da je Milošević potpuno nova i neuporediva pojava među našim proučavaocima književnosti. Ta ocena se pokazala kao savršeno tačna - kaže Lompar.