Andrić Kovačeviću i Prilepinu

LAUREAT Nagrade za ukupan životni doprinos srpskoj književnosti "Ivo Andrić", koju od prošle godine dodeljuje Andrićev institut (Andrićgrad - Višegrad) je dramski pisac Dušan Kovačević, jednoglasno je odlučio žiri Jovan Delić (predsednik), Želidrag Nikčević i Vladimir Kecmanović.

Kako je istaknuto na današnjoj konferenciji za novinare, Kovačević je danas ne samo vodeće ime srpske drame, već je i jedan od najznačajnijih evropskih dramskih pisaca i smehotvoraca, a njegove drame "Maratonci trče počasni krug", "Radovan Treći", "Sabirni centar", "Balkanski špijun", "Sveti Georgije ubiva aždahu", "Klaustrofobična komedija", "Profesionalac", "Urnebesna tragedija", "Lari Tompson", "Kontejner sa pet zvezdica", "Generalna proba samoubistva", "Život u tesnim cipelama"..., objavljene u njegovim petotomnim Sabranim delima, sve su odreda remek-dela koja imaju izuzetan status i kod književne kritike i kod publike.

Nastavljajući se na tradiciju Sterije, Nušića, Aleksandra Popovića, a ponekad i u kovibraciji sa poetskim dramama Ljubomira Simovića i humorom Matije Bećkovića, Kovačević je podigao srpsku gorku komediju na najviši nivo i postao evropska književna vrednost prvog reda. Zato bi Kovačevićeve drame i njegov doprinos humoru valjalo sagledati i tumačiti dvokontekstualno: i u kontekstu tradicije srpske drame, i u kontekstu svetske književnosti, a u poređenju s najvećim srpskim i svetskim smehotvorcima, istakao je Jovan Delić u obrazloženju za nagradu.

U drugoj kategoriji, godišnja nagrada "Ivo Andrić" za najbolji roman (objavljen prvi put u Republici Srpskoj i Srbiji na srpskom jeziku, u periodu od 1. januara do 31. decembra 2016) pripala je ruskom piscu Zaharu Prilepinu za delo "Obitelj" i knjigu pripovedaka "Sedam života". Obe knjige prevela je Radmila Mečanin, a objavio "Samizdat B92".

Prilepin, koji je i pre romana "Obitelj" imao status klasika savremene ruske književnosti, kako je istakao Želidrag Nikčević, sada se ne samo učvrstio u toj poziciji, već i visoko podigao, nastavljajući tradiciju ruskih pisaca koji tematizuju istoriju - na Tolstoja, Leonida Leonova, o kome je napisao obimnu knjigu, i Aleksandra Solženjicina. Prilepin u svom romanu tematizuje logor na Solovkama iz kojega će se razviti čuveni Arhipelag Gulag.

Stvaranjem iluzije istinitosti i uverljivosti istorijske slike logora, Prilepin se bavi jednim od najvećih zala, koji su uz svetske ratove jedno od najstrašnijih obeležja 20. veka. Tako je, po rečima Nikčevića, postao pisac čije će slike i vizije sveta ostati relevantnim za dolazeće generacije. Ali, zbog svog političkog angažmana i hrabrosti da javno kaže istinu Prilepina, posebno na Zapadu, kritičari zaobilaze kao klasika savremene svetske književnosti.

* Zahar Prilepin

Nagrada "Ivo Andrić", drugi put od svog osnivanja svečano će biti uručena novim laureatima, Dušanu Kovačeviću i Zaharu Prilepinu 27. januara, na Svetog Savu, u Andrićevom institutu u Andrićgradu. Prvi laureati nagrade bili su Matija Bećković za ukupno književno stvaralaštvo i knjigu "Tri poeme", i Vladimir Kecmanović za roman "Osama".

ZAHAR NA KUSTENDORFU

Konferencija za novinare u Medija centru protekla je danas bez Emira Kusturice, osnivača i direktora Andrićevog instituta, koji nije mogao da dođe u Beograd zbog obaveza na festivalu Kustendorf, na kojem je jedan od najznačajnijih gostiju i veliki ruski pisac Zahar Prilepin.