Gradilište Muzeja savremene umetnosti: Brušenje dijamanta na Ušću

IZ decembarske izmaglice koja pritiska obale Save i Dunava naspram Kalemegdana, ispod građevinskih skela počinje da se nazire novo lice jedne od najupečatljivijih beogradskih arhitektonskih lepotica - zgrade Muzeja savremene umetnosti. Umesto ljušture zdanja za koje su pre više od pola veka Ivan Antić i Ivanka Raspopović dobili Oktobarsku nagradu, a čiju rekonstrukciju kao da su deset dugih godina ometale neke rečne vile, već se vide konture moćne građevine, novobeogradske zaštitnice Ušća.

Na gradilištu nema stajanja. Od hladnoće su zaštićene samo skulpture ispred muzeja, a svako delo naših velikih umetnika dobilo je svoju privremenu kućicu. Sklonjen je i odnet na reparaciju samo ašov konceptualiste Živka Grozdanića Gere, ali su zato u punoj pripravnosti ašovi koji nisu umetnički objekti, kao i drugi pravi građevinski alati. Zuje bušilice, aparati za varenje, mešalice... Brusi se dijamant našeg kulturnog nasleđa, zgrada u obliku džinovskog belog kristala, popločana mermerom, koja će do sledećeg 20. oktobra ponovo udomiti najveću i najznačajniju zbirku moderne umetnosti na ovim prostorima.

Deo fasade već je očišćen. Blešti naspram požutelih ploča koje čekaju umivanje. U prizemlju su, sa strane glavnog ulaza, zamenjena i velika stakla, po kojima se, između ostalog, ova zgrada i prepoznaje. Menjaju se električne instalacije i celokupan ventilacioni sistem, malteriše...

- Rekonstruiše se ukupno 6.142 kvadratna metra, na pet nivoa zgrade izvode se arhitektonsko-građevinski, mašinski, električarski, protivpožarni i svi drugi radovi, i to paralelno - kaže, za "Novosti", Slobodan Nakarda, v. d. direktora MSU. - Tokom svih ovih deset godina, samo se govorilo o građevinskoj rekonstrukciji, a potpuno se zaboravilo na enterijer, koji će takođe biti obnovljen. Muzej će dobiti i novo najsavremenije osvetljenje, koje će se prilagođavati svakoj postavci. Zaposleni, kojih je sada više, dobiće nove prostorije. Zahvaljujući novom ventilacionom sistemu, više u zgradi nećemo imati efekat staklene bašte i, kada bude gotov, muzej će ispunjavati najviše standarde i moći će da ugosti velike svetske izložbe. Ova rekonstrukcija podrazumeva i uređenje prostora oko muzeja, pre svega našeg "Parka skulpture".

Da više puta razočarana javnost ne bi žalila za još jednim propuštenim rokom za otvaranje muzeja na Ušću, inženjeri i radnici "Termoinženjeringa" i "Kota", kao i ostalih firmi koje su s njima preuzele ovaj posao ( "Eks ing B&P", "Termovent - komerc" i podizvođači TVI, "Termo tim", "Magmont", "Alp inženjering"), nisu se zaustavljali ni kada su se temperature spuštale ispod nule. Uporedo sa njima, kustosi su osmislili novu stalnu postavku, a činiće je između 200 i 300 dela, već spremnih za izlaganje.

- Postavka će se sastojati iz šest segmenata, i oni neće biti koncipirani strogo hronološki, ali ni isključivo tematski, već ćemo kombinovati ta dva principa - objašnjava Zoran Erić, šef kustoskog odeljenja i kustos Zbirke novih umetničkih medija. - Sa arhitektonskim timom "Soba" osmišljavamo i novi izložbeni mobilijar: zidove, vitrine, postamente, koji će pratiti arhitekturu zgrade.

U vreme kada je muzej zatvoren zbog rekonstrukcije, veći deo stalne postavke činila su dela jugoslovenske umetnosti nastala do devedesetih godina prošlog veka. Sada će i stalna izložba biti proširena, jer se zbirka godinama bogatila, pa će poslednji, peti nivo u potpunosti biti posvećen postjugoslovenskom periodu, delima aktuelnih domaćih autora, ali i onima iz regiona, kao i strancima čiji je rad vezan za Beograd.

- Stalna postavka će biti izložena prvih šest meseci, a onda nameravamo da krenemo sa tematskim izložbama. Namera nam je da stalno nudimo nešto novo - zaključuje Erić.

REPREZENTATIVAN POČETAK GODINE

U NOVU godinu MSU zakoračiće sa dve reprezentativne postavke iz svoje kolekcije. Najznačajnija vajarska dela 20. veka na srpskoj sceni - 39 skulptura, biće predstavljena "Ćutanjem kamena" u Galeriji legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, izložbom koju je osmislila Rajka Bošković, muzejski savetnik. A muzejski savetnik Žana Gvozdenović autor je izložbe "Slikari ratnici/Slikari i fotografi u srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata", na kojoj će, u Galeriji SANU, biti predstavljeni i eksponati iz još četiri muzeja. Postavku čini 115 slika i 126 fotografija, koje svedoče o učešću umetnika u Velikom ratu i delima koja su tada stvarali.

MANGELOS I "PUCANj"

TOKOM desetogodišnjeg "izbeglištva" sa stalne adrese, aktivnosti muzeja preseljene su u Legat Zorić-Čolaković i Salon u Pariskoj ulici, ali su kustosi iz ove bogate zbirke napravili i nekoliko rekordno posećenih izložbi - u Muzeju istorije Jugoslavije i Kući legata, kao i Lubardinu retrospektivu u Beogradu i na Cetinju.

Kako nam otkriva Zoran Erić, premijerno će na otvaranju biti predstavljena novootkupljena dela Dimitrija Bašičevića Mangelosa (1921-1987), trenutno najzastupljenijeg našeg umetnika u relevantnim svetskim muzejima, Vladana Radovanovića i čuveni "Pucanj" Ilije Šoškića.