DNEVNIK ZABLUDA: Ulična pornografija i simboli

VEĆ nekoliko meseci na beogradskim bilbordima traje kampanja reklamiranja ženskog intimnog rublja. U svrhu promocije upotrebljene su modne fotografije na kojima su predstavljene manekenke odevene u oskudno i erotski izazovno donje rublje.

U zemlji u kojoj je nametnuto pravilo da pre emitovanja televizijskog programa gledaoci budu obavešteni o njegovoj prikladnosti za mlađi uzrast postavljeni su seksualno eksplicitni bilbordi. Na javnim i prometnim mestima - autobuskim stanicama, u blizini škola, čak dečjih vrtića - prolaznicima nude ženski erotski donji veš obnažene manekenke.

Lično možda nemam ništa protiv erotike pa čak i uzdržane, stilizovane pornografije, pa i u reklami, ali svakako se protivim nametanju “mekog” pornografski uznemirujućeg sadržaja maloj deci i drugima, na javnim mestima. Međutim, ovo nije izuzetak.

U cilju beskrupuloznog i neprimerenog reklamiranja, već smo na ulicama naših gradova videli reklame koje uveliko upotrebljavaju erotiku, na samoj ivici pornografije. Tokom devedesetih pažnju je privukla reklama za automobilske gume na kojoj naga žena šireći noge pravi špagu dodirujući pod, što je trebalo da asocira na dobro prianjanje pneumatika za podlogu. Na drugoj fotografiji naga žena liže automobil, reklamirajući kupovinu motornog vozila na “lizing”.

Neukusna reklama za gume iz ranijih godina

Reklame na ivici neukusa, kiča i pornografije odavno su prisutne i poznate kod nas. Međutim, postoje mnogo ozbiljnije interpretacije pojedinih simbola koje, iako nisu šire poznate, često su mnogostruko značajnije od ulične pornografije.

Sumnjam da je pivopijama koji se časte čuvenim apatinskim “jelenom”, poznata sledeća interpretacija ovog brenda. Naime, zaštitni znak - jelen koji se nalazi na bocama istoimenog piva iz Bačke - ima neverovatnu izvornu sličnost sa nacističkim amblemom. Jelen je bio simbol 31. dobrovoljačke SS divizije, poznate i kao “Bačka”, formirane 1944. od Nemaca, bačkih Mađara i folksdojčera. I dok su amblem sa jelenom nosili nacistički vojnici na uniformi, danas je on, u neznatno izmenjenom obliku zaštitnog znaka piva, simbol muškosti i snage.

Da je nesrećni graditelj Bogdan Bogdanović kada je projektovao svoj čuveni “Cvet” u Jasenovcu pomislio kakva će biti njegova simbolička interpretacija, svakako bi oblikovao drugačiji spomenik. Ogroman betonski cvet koji je “iznikao” na stratištu koncentracionog logora vrlo brzo po izgradnji interpretiran je kao gigantsko trodimenzionalno slovo “U”, ustaški simbol krvnika tog stratišta.

Ova interpretacija pretočena je čak u suvenir Muzeja logora, kao značka na kojoj je Bogdanovićev cvet dizajniran tako da direktno liči na slovo “U”. Konačno, među više od 2.000 spomenika koji su tokom poslednjeg rata srušeni u Hrvatskoj, spomenik u Jasenovcu je redak preživeli, moguće upravo zbog ove pogrešne interpretacije.