NOVI film reditelja Zdravka Šotre, melodrama Santa Maria della Salute, posvećena velikom pesniku Lazi Kostiću i njegovoj neostvarenoj ljubavi sa Lenkom Dunđerski, premijerno će biti prikazan 20. decembra u Sava centru.

Priča koja je od početka snimanja imala veliku pažnju medija prati epohu romantičarskog doba, buran život i delo pesnika najljubavnije ljubavne pesme u srpskoj poeziji, a radnja filma počinje u Veneciji, ispred crkve Santa Maria della Salute. Lazu Kostića, doktora prava, prevodioca, književnika, novinara, dramskog pisca, estetičara i jednog od najangažovanijih intelektualaca svoga doba (rođen je u Kovilju 1841, a preminuo u Beču 1910), igra Vojin Ćetković.

- Film je epoha, a Laza Kostić je sigurno najkompleksniji i najizazovniji filmski lik koji sam do sada igrao. Istovremeno i najteži, a imao sam dosta vremena da se pripremim. Ne samo ja, nego i Šotra, tako da smo od početka znali šta hoćemo da uradimo s tom pričom, koja nas vodi kroz život i unutrašnju borbu velikog pesnika, jednog posebnog i "drukčijeg" čoveka.

* Šta je lajtmotiv filma, ako znamo da je čitav život Laze Kostića uzbudljiv, čak i za ovo naše vreme?

- Akcenat je stavljen na ljubav sa Lenkom Dunđerski, a film je žanrovski suptilna ljubavna melodrama ili ljubavna tragedija. Okosnica priče je njihov odnos, dok će u TV seriji, koja će se emitovati iduće godine, biti predstavljen ceo život Laze Kostića. Tu se pojavljuju brojne istorijske ličnosti, događaji koji su u to vreme potresali Srbiju i Vojvodinu, iliti tadašnje Vojvodstvo, kako se zvala, Crnu Goru. Laza Kostić je sedam godina proveo na Cetinju kod kralja Nikole Petrovića kad je prognan odavde, i o tome je snimljena cela jedna epizoda.

* Da li postoji nešto u odnosu velikog pesnika i Lenke Dunđerski što je do danas ostalo skriveno i što će nam možda otkriti film?

- Ima takvih momenata, ali to je toliko opevana i prepričavana ljubavna priča da mislim da ovde nema čoveka koji bar donekle nije upućen u detalje njihove ljubavi. Mi smo čak imali problem da sve te priče i legende filtriramo u jednu priču, koja je mnogo više od svih insinuacija pojedinih ljudi. Mislim na one priče tipa - kako je bilo, da li se Lenka ubila, nije se ubila, da li se razbolela, jesu li bili u pravoj ljubavnoj vezi ili je to bio platonski odnos, da li je Lenka bila ovakva, onakva... Sve to nije bilo toliko veliko za scenario, koliko je bila velika sama ta ljubav i ta pesma Santa Maria della Salute, koju je Laza Kostić napisao posle Lenkine smrti.

* Šta je vama lično najuzbudljivije i najdirljivije - ta patnja Laze Kostića, jer se odrekao ljubavi, ili možda Lenkina žrtva?

- Svaki čovek doživljava veliko uzbuđenje kad čita ili kad sluša pesmu Santa Maria della Salute, koja je, zapravo, mnogo više od pesme. To su stihovi najdubljeg emotivnog bola, istovremeno i univerzalni, jer svaki čovek u životu ima neku svoju "nemoguću" ljubav, kao i "moguću".

Lenka i Laza Kostić upoznali su se 1891, kada je ona imala tek dvadeset godina, a on pedeset. Bio je očaran, ali kao častan čovek smatrao je da ta veza nije moguća iz moralnih obaveza prema porodici Dunđerski, s kojom je bio prijatelj. On u svojoj pesmi kaže da je pobegao od sreće, "pamet me stegnu, ja srce stisnu'", napisao je Laza.

Meni je lično u toj pesmi i u onome što sam gledao ipak najdirljivija Lenkina ljubav prema Lazi Kostiću, njena žrtva, ne njegova. Ona je u tom odnosu išla do kraja, ne on, i ona je život izgubila. Laza se držao obzira i morala, što je i normalno. Opet, s druge strane, da nije on preuzeo na sebe odgovornost da zaustavi tu ljubav, možda bi onda Lenka imala kočnice, a ona je umrla. Zbog čega, kako, zašto, videćemo.

* Da li u filmu postoji momenat kada Laza Kostić svoju veliku ljubav kao ženu preporučuje Nikoli Tesli?

- Nisam siguran da postoji u filmu, ali ga u seriji ima. Ivan Bosiljčić igra Teslu, izgleda fenomenalno, kao preslikan sa njegove fotografije. Imamo i autentičnu scenu, ona se odigrala u Pešti, a mi smo je snimali na Paliću, kada Laza Lenki govori kako bi trebalo da se uda za Teslu.

* Kome biste vi lično dali prednost, svojoj pameti ili svom srcu?

- Ne znam, o tome skoro da i nisam razmišljao radeći ovaj film, a i privatno sam potpuno drugačiji. Ne može glumac da razmišlja o takvim stvarima, mora da igra i da se bavi onim što piše u scenariju. Za mene lično, iako konkretno nemam neke asocijacije na pesmu Santa Maria della Salute, to su ipak najemotivniji i najdirljiviji stihovi koje sam pročitao u životu.

* U seriji ćemo videti ceo život pesnika, koji je dva puta robijao zbog svojih političkih stavova, lažnih optužbi da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila, zbog kritika birokratije, kneza Milana... Šta bi s Lazom Kostićem bilo danas da je živ?

- Ovde ga sada niko ne bi ni primetio. U njegovo vreme književnici, pesnici, slikari bili su važni. Njihova reč imala je snagu, jer je država bila mlada, skoro tek izašla iz turskog ropstva, i trebalo je tu državu stvarati. Ljudi na vlasti su apsolutno shvatali da su umetnici ti koji ostavljaju trag o državnosti i o postojanju jednog naroda na nekom prostoru. Iako je i tada bilo bede i nemaštine, ratova, interesa velikih sila, tadašnji vladari su znali da treba da budu mecene. Danas se to ne shvata, sada je celokupna umetnost u zapećku. Ono što znamo o nekadašnjem vremenu, što je zabeleženo u pisanim spisima ili na slikama Uroša Predića, Paje Jovanovića, pokazuje nam da je u tom smislu njihovo doba bilo naprednije od našeg. Da je Laza Kostić sada živ, morao bi mnogo agresivno da se služi medijima da bi se njegov glas uopšte čuo.

* Koliko je priča o Lazi Kostiću aktuelna za nas?

- Laza Kostić je svakoj vlasti bio opozicija. Posao i zadatak umetnika jeste da uvek kritički gleda na stanje u svojoj državi, društvu, u svetu, i na probleme koji postoje. Time se bavio i Laza Kostić, koji je bio i jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića, urednik "Srpske nezavisnosti", odvažan, hrabar i čestit čovek.

* Šta je ono što vama danas najviše smeta, i što bi možda trebalo da naučimo od Laze Kostića?

- Najviše mi smeta autocenzura, ali ne iz nekog straha ne znam kakvog, nego iz besmisla. Danas svaki umetnik može da kaže što god hoće, može da izađe go, i ništa se neće desiti, jer ono što kritikuje verovatno neće ni biti objavljeno. Zato bih voleo da i sada postoji otvorena cenzura, da se robija za svaku reč kao u vreme Laze Kostića, jer bi tada stvari bile drugačije. Cvetali bi kritičko mišljenje, umetnost, intelektualna pobuna, jer su iz cenzure i nastajale mnoge velike stvari. To što živimo u vremenu autocenzure gurnulo nas je u živo blato, iz kojeg se skoro ne vidimo, i iz kojeg jedino što može da nastane jesu bezidejnost i letargija.



SNAGA POEZIJE

* GDE ipak vidite najveću snagu Laze Kostića?

- Laza je bio je učesnik Berlinskog kongresa, osnivač Prvog srpskog novinarskog društva, osnivač "Sokola", jedna gromada intelektualna i ljudska. Mislim, ipak, da njegova najveća snaga leži u njegovoj poeziji, ili bar ja tako osećam. U ovom filmu i seriji ima dosta njegovih pesama, to je Šotra vrlo pažljivo upleo u dramsku radnju, čak postoje situacije kad Laza Kostić piše svoje stihove.

SVI SRBI ISPOD JEDNE ZASTAVE

* U svom političkom delovanju Laza Kostić je isticao i "igre" velikih sila oko nas, i bio optuživan za "srbovanje". I to je isto kao danas?

- Uvek neko ima interese da stavlja "šapu" na neku zemlju, pogotovu malu i siromašnu, a bogatu prirodnim resursima. Najbogatije zemlje u svetu uglavnom su i najsiromašnije, i to je taj paradoks odvajkada. Znajući istoriju, samo u retkim momentima postojanja naše države bilo je mirno, prosperitetno i mogli smo malo da podignemo glavu, iako za te teške događaje postoji i naša odgovornost. Laza Kostić je govorio da svi Srbi treba da budu ispod jedne zastave, u jednoj državi, oni iz Preka, Krajine, čak i Srbi iz Crne Gore. To mu je zamerio knjaz Nikola, koji ga je primio na Cetinje kad su ga prognali iz Austrougarske i kad je ovde imao problema sa kraljem Milanom. Ali Laza nije trpeo ni njegovu cenzuru, nije voleo apsolutiste, pa je napustio i Crnu Goru.