Čarls Bernstin: Srpski stih spaja Istok i Zapad

DA o srpskoj poeziji čak ništa ne znate, osim prevoda pesama iz antologije "Mačke slikari", dok ih čitate na engleskom one vas zaokupljaju, kako svojom energijom, tako i svežinom i neobičnim načinom predstavljanja formi i stilova.

Ovo o izboru iz naše savremene poezije, objavljenom nedavno u Luizijani, koji su sastavile Biljana D. Obradović i Dubravka Đurić, kaže jedan od vodećih američkih pesnika Čarls Bernstin, koji je napisao i predgovor za ovu knjigu. Ovaj pesnik, esejista, profesor i urednik književnih časopisa od kojih je najpoznatiji "Jezik" ("L=A=N=G=U=A=G=E"), koji je imao veliki uticaj na njujoršku avangardnu scenu, upravo je gost Beograda, gde će sa svojom suprugom, poznatom slikarkom Suzan Be, održati nekoliko predavanja. U razgovoru za "Novosti" objašnjava zašto smatra da je velika prednost ovdašnjih pesnika to što svoja dela mogu pisati i ćirilicom i latinicom:

- Mogućnost da različitim slovima pišete istu stvar, ukazuje na susret Istoka i Zapada - kaže Bernstin, koji je prethodno boravio u našem glavnom gradu početkom devedesetih. - U ovom kraju sveta me fascinira prisustvo tako velikog broja kultura u istoriji. Postoje uticaji otomanske i ruske imperije, Evrope, Amerike, a tu je i potpuno nezavisna srpska istorija.

* Koliko se u Americi, pa i među pesnicima, zna o srpskoj poeziji?

- Ne zna se mnogo o mlađim srpskim pesnicima, ali pre svega ne postoji ni veliko interesovanje za poeziju uopšte, posebno ne za onu značajnu, ili eksperimentalnu. Poznavanje poezije drugih kultura je veoma ograničeno. Priča o srpskoj poeziji u poslednjih nekoliko decenija nije bila ispričana pre ove knjige i nadam se da će ona, predstavljanjem čitavog jednog spektra autora, polako doneti više čitalaca. Zahvalan sam dvema urednicama ovog izdanja, jer bez njih ne bi naučili tako mnogo o vašoj poeziji, za šta su ključni dobri prevodi. Nadam se i da će biti i više razmene, jer malo vaših pesnika dolazi u SAD, ali i američkih u Srbiju.

* Čini se da je ranijim generacijama poezija bila bitnija...

- Tehnologija se menja, ali poezija i dalje mnogo znači, ali na drugi način. Televizija, popularna muzika, film, formirali su čitav jedan novi prostor poeziji, koja sada dobija drugačije značenje. Njena uloga nije da bude popularna, već da nas upućuje da razmišljamo o jeziku, rečima koje koristimo, metaforama... Govorni jezik je i dalje najvažnija stvar koja postoji, kao što je bio i za stare Grke.

* Potekli ste sa njujorške avangardne, eksperimentalne scene, koliko je ona još živa i aktivna?

- U Njujorku je poezija mali deo kulturne scene, na kojoj su mnogo snažnije, i u umetničkom i u društvenom smislu, muzika, likovna umetnost i pozorište. U Njujorku je za poeziju značajno što može da bude u interakciji sa svim drugim oblicima izražavanja i tako stalno ostaje nova i sveža. Ona je za mlade zahtevna, jer je skromna forma i gotovo marginalna u gradu gde je sve tako uzbudljivo. I moj sin se bavi poezijom i performansom.

* Dosta ste sarađivali sa umetnicima iz drugih oblasti, a među njima je i vaša supruga. Kakvo je to iskustvo?

- Mi smo se upoznali još kao tinejdžeri, i mnogo mi je značilo što sam se kao umetnik razvijao uz slikarku koja odlično poznaje vizuelne umetnosti. Sarađivao sam i sa troje kompozitora, pišući libreta za opere, ali i sa još nekim vizuelnim umetnicima. Taj spoj vizuelnog i verbalnog, uostalom i nije nov, postojao je još u pećinskim crtežima.

DILAN, HOMER I GUSLARI

* NEKI smatraju da je dodela Nobelove nagrade Dilanu neka vrsta uvrede za američku poeziju?

- To nije uvreda za američku poeziju. Odrastao sam uz njega, on je veoma značajan pevač i tekstopisac, ali sigurno nije pesnik, ni romansijer. Biti tekstopisac je isto vrlo značajno, ali je drugi žanr. Ipak, ako se vratimo na stare Grke, ali i srpske guslare, koje su proučavali Albert Lord i Milman Peri, pokušavajući da preko njih objasne Homerovu epiku, dolazimo do toga da su oni, koji su pevali stihove, bili preteče poezije. Dilan je sa druge strane i komercijalni zabavljač za široku publiku, a poezija je i u Srbiji i u SAD nešto što nije komercijalno.