Muke baletskih igrača: Labud uzalud sanja penziju

BALETSKI igrači (pre svega, balerine) po pravilu karijeru počnu da grade veoma rano, odmah po završetku srednje škole, ali ta karijera po pravilu i traje vrlo kratko. U trenutku kada bi u drugim profesijama bile u zenitu, u četrdesetim godinama, profesionalne balerine već su na zalasku karijere. A niti mogu u penziju, niti za njih postoji bilo kakvo drugo rešenje. Ni posle više od pola veka delovanja Udruženja baletskih umetnika Srbije, njihov status se nije se mnogo promenio, a starosna granica za odlazak u penziju, već dve decenije predstavlja jedan od najvećih problema sa kojima se susreću.

- Osnovni problem je upravo to, što baletskim igračima nisu usklađene godine života sa beneficijama - ističe Drina Pešić, članica Baleta Narodnog pozorišta. - Prema umetnicima u četrdesetim godinama postoji nekorektan odnos u beogradskom baletu. Govorim o igračima koji su stalno u sali i u boljoj su formi, nažalost, od nekih mladih. Tako neki zreli igrači dobijaju uloge dečaka i devojčica, a neki nisu ni u prilici da izađu na scenu. Ukratko, zavisimo od toga da li se sviđamo ili ne sviđamo direktoru Baleta...

Uprava Baleta, kaže Pešićeva, i ne zna šta će da radi sa igračima na kraju aktivne karijere, niti ima ikakav odnos prema svima onima koji više ne igraju. Za njih, dodaje, nema drugih raspoloživih mesta, a moraju da čekaju da napune 50, odnosno 55 godina, ne bi li otišli u penziju. Ona navodi da se, pošto su ukinuta "prirodna" radna mesta za one u godinama (pedagog, repetitor...), od tih igrača traži i da tokom proba puštaju muziku, što je ponižavajuće.

- Najveći problem ansambla Narodnog pozorišta i baletske profesije u nas, je veliki broj mladih koji ne mogu da dobiju angažman, osim honorarnog odnosa u kome je više od polovine članova ansambla koji učestvuje u repertoaru - naglašava Smiljana Stokić, članica Baleta Narodnog pozorišta upravo izabrana u UO ove kuće, aktivna članica UBUS. - Ti "honorarci" nemaju nikakva prava koja zakonodavac predviđa za zaposlene, nemaju beneficirani radni staž kao mi, niti imaju kontinuitet u primanjima, u zdravstvenoj zaštiti..., što je nedopustivo.

Stokićeva takođe naglašava da je u srži problema činjenica da baletski igrači odlaze u penziju tek u pedesetim godinama, kada nalaže zakon, umesto onda kada nalaže profesija. Da bi se ovi problemi sistemski rešili, neophodna je intervencija i međusobna saradnja ministarstava kulture, finansija, pa i prosvete, jer postoji potreba da se baletski igrači prekvalifikuju i osposobe za pedagošku profesiju, koja je za njih prirodan "nastavak" karijere.

- Morala bi da postoji i platforma za saradnju između pozorišta i baletskih škola, da najtalentovaniji ne bi više odlazili u inostranstvo, već bi se zapošljavali u našem Baletu - dodaje Stokićeva.

PRIVILEGIJE STRANCIMA

KAO jedan od problema u Baletu nacionalne teatarske kuće, Pešićeva ističe i (ne)legitimnost audicija. I ona i Stokićeva, međutim, naglašavaju da domaći baletski igrači nisu ravnopravni sa inostranim članovima ansambla, koji imaju brojne privilegije.