U čast 60. godišnjice Ateljea 212: Igre bez granica Gage i Zorana

KULTNO beogradsko pozorište Atelje 212 danas će svečano obeležiti 60 godina postojanja. Paralelno uz zvaničnu istoriju koja se odvijala nezaboravnim predstavama na sceni ovog teatra, dešavala se i ona paralelna iza kulisa. Na sve ono što se odvijalo mimo vidokruga publike, podseća i knjiga “Treći čin” glumca Milana Cacija Mihailovića, iz koje, povodom jubileja, objavljujemo najduhovitije anegdote.

DRUG ČLAN

Jedan od najšarmantnijih, najduhovitijih ljudi Ateljea 212 bio je Bora Todorović, zvani Bora Čvoka. U vreme višestranačja, kad su i neki glumci potražili zaleđinu po raznim partijama, Čvoka konstatuje:

- Kad izađeš na scenu, tu ni stranka ne može da ti pomogne!

VAŠI TAPKAROŠI

Dramski pisac Dušan Kovačević se seća:

- Jednoga dana zaglavismo nas nekoliko u čuvenom bifeu Ateljea 212. Posle više tura zovemo šefa da platimo.

- Sve je plaćeno! - kaže nam šef Milo.

- Ko je platio? - pitamo.

- Ona dva gospodina - pokaza nam Milo dvojicu za šankom.

Jedan od njih mašući reče:

- Bila nam je čast, mi smo vaši tapkaroši!

PRED ZORU

Odavno je prošla ponoć. Na soliteru nijednog osvetljenog prozora.

Uz stepenice se penju Zoran Radmilović i Dragan Nikolić. Gaga krenuo da doprati drugara do samih vrata, za svaki slučaj. Kada su stigli, Zoran izvadi veliki svežanj ključeva, pogleda ih bespomoćno i reče Draganu:

- E, sad će da budu igre bez granica!

CARINA

Vraća se ekipa Ateljea 212 sa turneje iz inostranstva. Voz se zaustavio na carini. Svi su uznemireni. U kupe ulazi carinik. Namrgođen, obraća se mladom Danilu Stojkoviću, ledenim glasom:

- Šta imate da prijavite?

- Imam jedan štof za odelo! - šapatom izgovori Bata.

- I šta još? - pita carinik.

- I... još jedan, mislim... štof za odelo!

- I šta još? - pita carinik povisivši ton.

Batu obli znoj, udahnu duboko, pa jedva procedi:

- I... još dva štofa za odelo!

DAVITELj

Milutin Butković i Taško Načić bili su nerazdvojni drugari više decenija. Ko zna koliko su predstava zajedno odigrali, koliko kilometara prešli u istom kupeu, koliko porodičnih slavlja zajedno proveli, koliko puta zoru dočekali. I voleli se! I poštovali! Ali...

U bifeu dijalog nerazdvojnih drugara. Bule, koji se svima, pa i rođenoj ženi, obraćao sa SINE, pita Taška koji je upravo završio film “Davitelj protiv davitelja”:

- Tale, sine, da te zamolim nešto.

- Izvoli, Bule - skoro ustajući reče Taško.

- Vidi, sine, omacila mi se mačka, pa ako možeš da mi podaviš mačiće - reče Bule, spreman da i glavu izgubi za dobar štos.

DEZINFORMACIJA

Kaže mi Ljubiša Bačić u poverenju:

MLADOST

Poznata glumica uradila lifting, zategla se izuzetno, nigde nijedne borice. Dominiraju napućene silikonske usne.

Prođe jednom tako kroz bife, gleda je trostruki Lir - Ljuba Tadić i kaže:

- Ja znam nju i kad je bila stara!

PRPA, BATO!

Atelje 212 ide na jedno od velikih, svetskih gostovanja. Avion tek što je uzleteo. Skupljen na svom sedištu, glumac Nikola Milić ćuti, boji se aviona. Na drugom kraju, Ljubiša Bačić, jedva pristao na ovo prevozno sredstvo. Od straha se brani šalom, viče kroz avion:

- Nikola, znaš koga ćemo sad da sretnemo?

- Koga, burazeru? - cvili Nikola.

- Ivu Andrića - viče Bačić.

- Pa, on je umro, burazeru - opet zacvili Nidža.

- Pa, zato ti i kažem - podražavajući Nidžino cviljenje, zaključi Ljubiša Bačić.