OVOGODIŠNjI počasni gost Iran predstavio se u punom svetlu, nudeći posetiocima ne samo svoje savremeno, književno i umetničko stvaralaštvo, o kome se kod nas, inače, malo zna, već i drevnu persijsku kulturu. Na štandu ove zemlje mogu se videti izvođenje tradicionalnog epskog pripovedanja prema tekstovima "Šahname" uz muziku, radionica posvećena ilustracijama knjiga kojom rukovode vrhunski iranski ilustratori, izložba 50 ilustracija rađenih rukom...

Tu su, naravno, i knjige - više od 1.200 naslova, od kojih je 130 prevedeno s persijskog na srpski. Nažalost, samo su tri naše knjige objavljene na persijskom, i to Andrićeva "Na Drini ćuprija", Mešin "Derviš i smrt" i Kišova "Grobnica za Borisa Davidoviča".

Kapitalno delo "Istorija kuluture i civilizacije islama i Irana", čiji je autor ugledni iranski filozof Ali Agbar Velajati, u izdanju Centra za religijske naukle "Kom", predstavljeno je danas u Sali "Borislav Pekić".

POPULARNI AUTORI Od 20 naših pisaca koji su ovde prisutni, njih desetoro je veoma popularno u Iranu - kaže Amis Masud Šahraimi, potpredsednik Iranskog kuluturnog centra "Fars". - To su Mustafa Mastur, autor veoma čitane knjige "Poljubi lepo lice gospoda", i pisci za decu Farhad Hanas Zade, Moždag Šeihi i Nasim Marašni. Na samom otvaranju Sajma dogovorili smo se sa srpskim ministrom kulture da se u dogledno vreme prevede deset knjiga srpskih pisaca i isto toliko dela iranskih.

- Ovo delo može da ima veliki značaj u povezivanju dveju kultura koje imaju dodirnih tačaka - rekao je iranski filozof. - Ovde sam prvi put, ali sam mogao da osetim suštinsku povezanost moje zemlje sa ljudima ovog područja. U knjizi sam pokušao da iskažem kako temelj svake civilizacije predstavlja kultura i kako razlike između civilizacija proističu iz razlika među kulturama. Danas se nameće mišljenje da u svetu postoje samo jedna kultura i jedna civilizacija, i to ona koja je okrenuta materijalnom pogledu na svet. Ova knjiga ukazuje na neophodnost dijaloga islamske i drugih civilizacija, pri čemu čoveku treba dati pravo na izbor.

Prema rečima istaknutog arabiste dr Radeta Božovića, iako knjiga ima više od 2.300 stranica nimalo nije dosadna, jer će u njoj svaki čitalac moći da pronađe nešto što će ga zainteresovati ili nešto o čemu nije prethodno ništa znao.


* * * * * * * * * * * *

VELIKO INTERESOVANjE ZA ŠTAND "NOVOSTI"

VEČNI SJAJ KLASIKA

KAO i prvog sajamskog dana najveće interesovanje na štandu Kompanije "Novosti" bilo je za najnoviju hit knjigu "Krst na križu" Ratka Dmitrovića. Naše čitaoce jednako tako privlače dela klasika iz prethodnih edicija "Novosti", koja sada mogu da nabave po veoma popularnim cenama. Jagma je i za knjigama za decu, posebno ruskim i srpskim bajkama.

Čitaoci traže i stare hitove, od Lauševićeve knjige "Godina prođe, dan nikada", koja je svojevremeno oborila sve rekorde u tiražu, preko priča Emira Kusturice, sabranih u delu "Sto jada", do uvek popularne publicistike iz pera našeg novinarskog veterana Borislava Lalića. Uz "Če Gevaru", veliki broj čitalaca tražio je danas i Lalićevu knjigu "Milovan Đilas". Prisustvo urednika našeg izdavačkog sektora Milomira Kragovića na štandu iskoristili su oni koji su želeli da im potpiše roman "Deca Oluje".

Veliku pažnju mlađih, ali i starijih, izaziva posebna edicija od osam luksuzno opremljenih monografija posvećenih vladarima dinastije Nemanjić, koje su nastale iz saradnje sa "Svetigorom".

* * * * * * * * * * * *

RUSKI PISAC ZAHAR PRILEPIN O TRI NOVA NASLOVA

LEĐA MI ČUVA DOSTOJEVSKI

VEOMA cenim pažnju srpskih čitalaca i stalo mi je do njihovog prijateljstva. Ruski, francuski i srpski čitaoci su mi najdraži, mada volim i italijanske i poljske.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", kaže ruski pisac Zahar Prilepin, jedna od zvezda prvog sajamskog dana. Autor čija su dela prevedena na 25 jezika i koji je za njih dobio 20 uglednih književnih priznanja, rado je viđen gost u Beogradu, gde se, kako kaže, oseća kao u svojoj kući.

Iznoseći nedvosmisleno svoje političke stavove u knjigama, Prilepin na izvestan način plaća cenu svoje iskrenosti. Pitamo ga zato: kolika je ta cena?

- To je mala cena za mene - kaže za naš list popularni pisac. - Beznačajna. Počeli su manje da me prevode na Zapadu i imam veliki sukob s prozapadnim delom ruskog društva. Isključili su me iz svojih časopisa i pozorišta, kvare mi reputaciju na Zapadu. Na kraju krajeva, to i nije toliko važno, zato što je sreća i čast pripadati narodu na Krimu i u Donbasu. Tamo sam stekao četiri i po miliona novih rođaka, koji se bore i ginu. Zar to može da se poredi sa cenom ništavne književne sujete? Smatram da ovako imam direktan odnos sa istorijom koja se stvara, a to što me ne objavljuju u tim časopisima na kunsdruku, to je neuporedivo sa čašću da pripadam jednom takvom narodu.

* Kažete da poslednjih deset godina slušate svoju zemlju i da ona sluša vas, što ranije nije bio slučaj. Šta se promenilo?

- Dogodilo se da je, prisajedinjenjem Krima, ruska elita, koju nikada nisam naročito voleo, došla u bezizlaznu situaciju. Dospela je pod sankcije i više ne može da zamisli svoj život na Zapadu, jer je čitava država stala uz Putina. Na tim velikim političkim savetovanjima oko Krima, na kojima su bili ljudi koji upravljaju zemljom, raspravljalo se o tome da li treba da dođe do prisajedinjenja. Elita je rekla "ne", a Putin ih je saslušao i rekao: "Prisajedinjavamo Krim." Praktično se narugao eliti ruske države. Narod je to dostojno ocenio. Sad je jasno da smo u istom brodu.

* Zastupate neke stavove koje neki smatraju konzervativnim, a odnose se na porodične vrednosti, veru, ljubav prema narodu... Nije li danas subverzivno, gotovo avangardno, stati iza ideja koje je napustio jedan deo savremenog sveta?

- Ja svoj stav ne određujem prema tome šta je moderno a šta nije. Živim u kontekstu ruske klasične tradicije. Iza mojih leđa su Tolstoj i Dostojevski, to je za mene istovremeno i konzervativno i avangardno. Možemo li imati konzervativan ili avangardan odnos prema ocu i majci, ili Hristu? Te kategorije ovde ne važe.

SUKOBI NA KRIMU

Tokom susreta sa studentima Filološkog fakulteta podelio je tajne svoje književne radionice, ali i govorio o tri nova naslova koja su pred srpskim čitaocima. To su knjiga priča "Sedam života" i proza "Nije tuđi rat", koje je objavio "Samizdat B 92", i "Pisma iz Donbasa" u izdanju "Logosa". Dve od ove tri knjige bave se sukobima na Krimu.

SA ISTOM ŽENOM DVE DECENIJE

Pisac u čijim delima porodica ima veliku ulogu, sa istom ženom, kako je danas rekao, živi već dvadeset godina i sa njom ima četvoro dece.

- Kada me pitaju kako tako dobro mogu da proniknem u ženske likove, kažem da je to zato što sa istom ženom živim dvadeset godina - objašnjava Prilepin. - Moj književni učitelj je govorio da više o ženama možeš da naučiš ako dvadeset godina provedeš sa istom nego da u jednoj godini budeš sa 20 žena.

* * * * * * * * * * * *

ZADUŽBINA PETRA KOČIĆA PREDSTAVILA SABRANA DELA VELIKOG PISCA

BEZDANE DUBINE SRPSKOG JEZIKA I DUHA

U jednom tomu, u izuzetnoj opremi, na više od 800 strana, sabrano je sve što je Petar Kočić, od čije je smrti prošao vek, napisao i izrekao. Izdavač je zadužbina sa njegovim imenom, a knjigu su danas na Sajmu predstavili priređivači Nikola Vukolić, Nikola Strajnić i Dragutin Ilić.

- Kočić nikada nije bio pomodan, ali je ostao moderan. On je inspiracijski bio vezan za uže okruženje, ali je uspeo da prodre do suštine, do psihološkog nukleusa bića, do onog što je u čoveku neprolazno i svevremeno. Zato bez obzira na promenu književne mode i vladajućeg ukusa, njegovo delo ne bledi, niti gubi na umetničkoj snazi i upečatljivosti - rekao je Vukolić.

Kočić je, kako je istakao Strajnić, pisao teškim perom, na kantaru srpske književne istorije, a možda je to i najteže pero:

- Ono je sačinjeno od olova iskopanog iz bezdanih dubina srpskog jezika i duha srpskog naroda. Ono je sam teret i bol koji su se u tom jeziku i u tom duhu taložili vekovima.

* * * * * * * * * * * *

PROMOVISANA KNjIGA ANDREE LORENCA KAPUSELE

ELITA ŠVERCA NA KOSOVU

ITALIJANSKI autor Andrea Lorenco Kapusele, koji je boravio u južnoj srpskoj pokrajni od 2008. do 2011. u knjizi "Izgradnja držve na Kosovu", sa podnaslovom "Demokratija, korupcija i EU na Balkanu", dao je, argumentovanu i studioznu analizu o pokušaju stvaranja nezavisnog albanskog entiteta. Studija, koju je objavio "Službeni glasnik", predstavljena je na štandu ovog izdavača.

- U poslednjih 16 godina na KiM je uloženo milijarde evra, ogroman trud, angažovani vrhunski profesionalci i međunarodne misije, sa ciljem da se izgrade institucije, ali se sve to pokazalo nedovoljnim - rekao je Marko Đurić, direktor kancelarije za KiM. - Svi napori da se izgrade bolji odnosi pokazali su se jalovim, jer nema političke volje da se problemi reše o čemu govori ova knjiga. Sramota me je koliko naša politička i kulturna elita veoma malo zna o Kosovu.

* * * * * * * * * * * *

ŠTAND "KARIĆ FONDACIJE"

PUTINOVA BIOGRAFIJA

NETIPIČNA biografija ruskog predsednika, naslovljena "Putin, snaga Rusije", koju su u četiri ruke ispisala braća Karić - Bogoljub i Dragomir, predstavljena je danas na štandu "Karić fondacije", koja je izdavač ove luksuzne knjige.

Autori su knjigu ispisali kao dugogodišnji svedoci prekretnih događaja u dalekoj a nama bliskoj zemlji, pre svega raspada SSSR i dolaska Putina na vlast - na nov način slikajući portret ovog državnika, "borca novog stila".

* * * * * * * * * * * *

ZBOG GOSTOVANjA SLAVNOG NORVEŠKOG AUTORA VELIKA GUŽVA NA ŠTANDU "GEOPOETIKE"

REDOVI ZA LUOV POTPIS

DA bi dobili potpis od popularnog norveškog pisca Erlanda Lua, gosta "Geopoetike", nekoliko stotina čitalaca i poštovalaca napravilo je danas "zmijicu" pred štandom njegovog srpskog izdavača, koja se protegla do stepeništa. Mnogi su napravili i "selfi" sa omiljenim autorom, a na potpisivanje su donosili i knjige od kuće ali i kupovali ih, a bile su i dve koje su objavljene na njegovom maternjem norveškom jeziku. Na konferenciji za štampu, Lu nije krio oduševljenje zbog ovolikog ineresovanja naših čitalaca. Iskreno je, kako je rekao, bio zadivljen ozbiljnošću sa kojom se ovde pristupa njegovom književnom radu. Sličnu popularnost ima još u Rusiji i baltičkim zemljama, zbog kako je istakao, sličnog smisla za humor.

* * * * * * * * * * * *

NASTUP REPUBLIKE SRPSKE

KOČIĆ KAO SPONA

PREDSTAVNIŠTVO Republike Srpske u Srbiji danas je svečano predstavilo reprezentativni nastup RS na Sajmu knjiga uz književno-scenski program "Ideš li, rode?". Ovogodišnje predstavljanje Republike Srpske u znaku je velikog jubileja - stogodišnjice smrti Petra Kočića.

Ministar kulture RS Dane Malešević nazvao je Petra Kočića simbolom borbe za srpski jezik i pismo, pisca čije delo, i posle jednog veka, predstavlja sponu srpskih nacionalnih prostora s obe strane Drine.

* * * * * * * * * * * *

UTISCI O SAJMU

ALEKSANDAR GATALICA: ULAGANjE U KNjIGU

- PRIMETAN je veći broj velikih naslova, knjiga koje su značajnije prirode nego ranijih godina - mada i dalje dominira šarena literatura, što je neizbežno. Ali za razliku od prethodnih godina, vidim primetan trud brojnih izdavača da ulože i u knjigu koja će trajati duže od jedne godine.

VASA PAVKOVIĆ: VREDI DOĆI

- SAJAM je nastavio da bude impresivna svetkovina knjige. Na štandovima naših izdavača može se naći veliki broj dobrih naslova. Primetan je veći broj knjiga posvećenih esejistici i filozofiji, kao i veliki broj strip-izdanja. Dakle, vredi doći na Sajam, jer ovde svako može da nađe pregršt knjiga, i to po veoma povoljnim cenama.

DRAGAN STOJKOV: NOVA LEPOTA

MNOGO je novih knjiga, nove lepote. Ja bez knjiga ne mogu, one su sastavni deo svih mojih radova, pa mi Sajam knjiga mnogo znači. Ovde mogu da nađem ne samo ona izdanja posvećena umetnosti, već i romane koje rado čitam. Ovo je verovatno jedna od najboljih manifestacija koju imamo tokom godine.