PRE četvrt veka, na današnji dan, minuo je svetom književni velikan Danilo Kiš, a pre osam decenija (22. februara 1935) ugledao je svetlost života. Povodom ove dve godišnjice pisac i univerzitetski profesor Milivoje Pavlović sačinio je dragocenu knjigu "Venac od trnja za Danila Kiša" koju je nedavno objavio "Službeni glasnik".

Knjiga se može čitati i kao autorsko delo, i kao zbornik, jer se temelji na stvaralačkoj energiji, kompetencijama i iskustvima velikog broja znalaca, tumača ili prijatelja Danila Kiša. Otvarajući mu spomen-ploču na zgradi u Parizu, u kojoj je proveo poslednje ovozemaljske dane, doajen francuske poezije Klod Roa je izgovorio i ove reči: "Danilo je jedan visoki stari mladić, očešljan kao oblak, vidovit kao mudrac, bezazlen kao dete, hrabar kao mladi orao i pisac kao što se diše."

"Venac od trnja" sadrži i detaljan životopis pisca, kao i veoma promišljene ocene njegovih knjiga trajne vrednosti: "Bašta pepeo", "Rani jadi", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", "Enciklopedija mrtvih"... Ova i druga dela, prevedena na više od 30 jezika, prihvaćena sa velikim pohvalama na mnogim meridijanima, dovela su ga na prag najvećeg svetskog priznanja za književnost. Ali nije se dalo, smrt je bila brža.

Kada je umro, Kiš je bio godinu dana mlađi nego njegov otac kada je nestao u krematorijumima Aušvica. Deset godina ranije, u Švedskoj je bila prevedena "Enciklopedija mrtvih", i proglašena "književnim čudom". Prema bez sumnje pouzdanom svedočenju, Kiš je sklopio oči uoči noći u kojoj je Švedski komitet za Nobelovu nagradu odlučio o dobitniku. Kišova nominacija, navodi Pavlović, bila je ozbiljna; pored ostalih, za njega su lobirali Josif Brodski, koji je napisao "ima boljih pripovedača od Danila, ali nema boljih stilista", i Suzan Zontag koja je izjavila da naš pisac spada u tri najbolja prozaista na svetu. Na poziv iz Stokholma istoričar i teoretičar književnosti Predrag Palavestra bio je pozvan da obrazloži Kišovu nominaciju, o čemu je zapisao: "Na poziv iz Stokholma da obrazložim taj predlog, koji je sve do Kišove smrti bio pod zaštitom nepovredivosti tajne, rekao sam da je Kiš pisac osobenog, istančanog i odnegovanog stila, i da ide u red istaknutih tvoraca mišljenja našega doba".

U avgustu 1989, na vest da je preminula Mira Trailović, napisao je poslednju pesmu, i time zatvorio krug započet stihovima o smrti majke. Ova "samooproštajna pesma", koju su mnogi razumeli kao "nekrolog unapred", počinje autoironijskim stihovima koji bi se mogli upisati i na Kišovu nadgrobnu ploču: "Kako dobro obavljen posao, Smrti/, kakav uspeh,/ srušiti takvu tvrđavu!"



ODGOVORI NA ANKETU

POSEBNU zanimljivost knjige predstavljaju odgovori na anketu o Danilu Kišu koju je za ovu priliku Milivoje Pavlović uputio Radovanu Vučkoviću, Radomiru V. Ivanoviću, Miru Vuksanoviću, Vidi Ognjenović, Ratku Božoviću, Predragu Matvejeviću, Božidaru Šujici, Radivoju Mikiću, Mihajlu Pantiću, Petru Pijanoviću, Jovanu Deliću, Miroljubu Todoroviću, Ljubiši Ristiću, Davidu Albahariju, Radovanu Belom Markoviću...