Severna Koreja nije crna rupa

PREDSTAVU pod nazivom "Sloboda je najskuplja kapitalistička reč", osmislile su i u sredu veče premijerno izvode na 50. Bitefu dramaturzi Maja Pelević i Olga Dimitrijević. Ovo ostvarenje (najavljeno kao jedna od najoriginalnijih festivalskih produkcija u proteklih pola veka) nastalo je na osnovu njihovog turističkog (zapravo istraživačkog) putovanja u Pjongjang. Namera im je bila da provere propagandne obrasce i stereotipe totalitarnog režima Severne Koreje, kao i zapadnih neoliberalnih demokratija.

U ovu avanturu krenule su preko "Gugla" i avionom stigle do Pekinga. Tu su se javile britansko-kineskoj agenciji, dobile vodiča, vize i bez pečata u pasošu vozom produžile u Pjongjang.

- Upoznali su nas sa pravilima ponašanja, ništa neubičajenijim nego u drugim državama. Ova zemlja nije crna rupa, kakvom je prikazuju. Kad smo tamo stigle, nije nam bilo ni neprijatno ni neobično, jer dolazimo iz zemlje sa socijalističkim nasleđem: arhitektura, kolektivne igre, radne akcije, sve već blisko i poznato - objašnjava Olga Dimitrijević.

Naravno, ovom dalekom putu prethodilo je upoznavanje sa "destinacijom" preko zapadnih medija, knjiga, članaka, dokumenataraca. Stekle su sliku o jednoličnom pogledu na svet, stanovništvu lišenom tehnoloških inovacija i dobrih šopinga, kojem režim uskraćuje putovanja da ne bi videli bolji život izvan granica sopstvene zemlje:

- A tamo smo zatekli zgrade pastelnih boja, grad koji liči na bilo koju modernu evropsku metropolu. Prvo što primetite je da nema bilborda koji vas bombarduju reklamnim porukama! Slike na panoima uglavnom su dekorativne, s pejzažima i cvećem - otkriva Maja Pelević. - Grad s tri miliona stanovnika ima moderan metro i infrastrukturu, ali 80 odsto zemlje je u planinama i nije pogodno za obradu.

Dve Beograđanke kretale su se sa svojom turističkom grupom i zbog jezičke barijere nisu bile u prilici da razgovaraju sa običnim ljudima. Ipak, svuda su se susretale sa dobronamernim osmesima:

- Vi njih, zapravo, ne zanimate. Turisti su izvor strane valute, što je važno u zemlji koja je pod sankcijama. Zbog poplava devedesetih, propali su im usevi i zavladala je velika glad. U ovako zatvorenu zemlju teško je stizala i humanitarna pomoć, ali su se pokazali veoma ponosnim i pod tim okolnostima.

Naše sagovornice ističu da u Pjongjangu imaju sličnu stambenu politiku kao mi nekada, besplatno školovanje i zdravstvo. Javni prevoz je najjeftiniji u svetu. Sproveli su ekonomske reforme po kojima 70 odsto proizvodnje ide državi, a 30 odsto ostaje domaćinstvima:

- Uočljive su tri parole: modernizacija, nauka, samoodrživost. Za njih je veoma važan osećaj da se oslanjaju samo na sebe, značaj kolektiva i volonterski rad - kaže Maja Pelević, dok Olga Dimitrijević dodaje: - Da, primetan je kult ličnosti, portreti i statue predsednika Kima. Ali, euforija koja prati otvaranje bilo kog šoping centra na zapadu nije manja od njihovog obožavanja vođe. To je društvo koje, svakako, ima gomilu mana i manjak sloboda. Pitanje je,ipak, koliko se pojam slobode zloupotrebljava u ideološko-propagandne svrhe liberalnog kapitalizma.

Da li su upravo zbog svega ovoga predstavi i dale naziv "Sloboda je najskuplja kapitalistička reč"?

- Da, jer je ironično koliko je malo u kapitalizmu ima, koliko se u ime slobode sprovode najveći kapitalistički zločini, kako su neke zemlje tragično završile i zarad "slobodnijeg društva" - objašnjava Olga Dimitrijević.

- ZAR nametnuti modni brendovi nisu takođe neka vrsta uniforme i odsustvo slobode, kao što se to "pripisuje" Severnoj Koreji? Kada radnici u fabrici svakog jutra vežbaju gimnastiku petnaest minuta pre početka posla, to se tumači kao primoravanje. A svi mi, i to dobrovoljno, idemo u teretane - kažu autorke.