Dejmijan Herst: Suština je u veri

NE shvatam zašto neki, ne preispitujući ni medicinu ni umetnost, u medicinu potpuno veruju a u umetnost ne?

Ovo dilemu kontroverzni umetnik Dejmijan Herst (51) izgovorio je još devedesetih godina, kada je dominirao savremenom engleskom kulturnom scenom, a ponavlja je kroz svoja dela sve deo danas. Ta zapitanost je suština i Herstove postavke "Nova religija", koju će predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu otvoriti večeras u 20 časova. Izložba će trajati do 14. oktobra.

Mada umetnik neće lično prisustvovati izložbi, ovo je njegovo prvo predstavljanje u Srbiji. Izložba posvećena odnosu religije i nauke, prvenstveno medicine, sastoji se od 44 printa i četiri skulpture, a stiže u Novi Sad posle gostovanja u Banjaluci i Skoplju, zahvaljujući Britanskom savetu, londonskoj galeriji "Pol Stolper", Ministarstvu kulture Srbije i resornim sekretarijatima Vojvodine i Novog Sada.

- Za MSUV prezentacija radova Dejmijana Hersta, jednog od najuticajnijih, najinovativnijih i najuspešnijih svetskih umetnika, te dobitnika prestižne Tarnerove nagrade, velika je čast i izuzetna prilika za dosezanje visokih muzeoloških standarda - kazala je juče okupljenim novinarima direktorka Muzeja Sanja Kojić Mladenov.

Galerista Pol Stolper, u čijoj galeriji u Londonu je 2005. godine premijerno prikazana ova Herstova izložba,istakao je zadovoljstvo što je priprema postavke u MSUV "trajala samo dva dana". Na pitanje o direktnoj poruci postavke on kaže:

- Elementi koji čine "Novu religiju" formiraju svetilište posvećeno želji da se smrtnost drži na bezbednoj udaljenosti, mada to ne može mnogo pomoći pri neizbežnom suočavanju sa smrću - rekao je Stolper, za "Novosti". - Vera u religiju i u medicinu ovde je samo potvrđena kroz umetničku predstavu.

A postavka je osmišljena kao ciklus svojevrsnih fresaka, od stvaranja sveta do poslednjeg suda. Ovi intrigantni radovi okružuju oltarsku ikonu sa krstom, optočenim pilulama u obliku dragog kamenja, dečjom lobanjom i srcem obmotanim bodljikavom žicom. Nežnost i jeza na istom eksponatu.

Koristeći se univerzalnim temama, ali i šok efektima, Herst je dosegao svetsku slavu, a njegova dela su ga svrstala u sam vrh najcenjenijih, a samim tim i najskupljih umetnika današnjice.