Apel sa ruba opstanka

IZBOR našeg kandidata za nagradu Oskar 2016, koji Akademija filmske umetnosti i nauke Srbije (AFUN) opet organizuje bez podrške države, iznova otvara i pitanje same njene pozicije u našoj zemlji.

A ta pozicija, kako za "Novosti" kaže reditelj Darko Bajić, član AFUN-a, pokazuje apsolutnu neodgovornost svih komisija pri Ministarstvu kulture Srbije koje godinama odlučuju da joj ne dodele nikakva sredstva, i koje marginalizuju njeno postojanje.

- AFUN nema finansijsku podršku države ni za osnovne delatnosti, ne samo za izbor našeg predstavnika na svetskom takmičenju, kojim više od dvadeset pet godina omogućava našim stvaraocima da učestvuju na najpoznatijem međunarodnom filmskom konkursu. Takva odluka odnosi se i na najvišu nacionalnu nagradu u oblasti kinematografije, "Kristalnu prizmu", koje bi svake godine trebalo da se dodeljuje najboljim filmovima, autorima i umetničkim saradnicima u svim sektorima proizvodnje filma. Laureate ove nagrade biraju svi članovi AFUN-a. Dakle, pojedinci odlučuju o radu jedne institucije kulture, koja broji dve stotine trideset članova istaknutih filmskih stvaralaca - kaže Bajić.

Po rečima scenariste Gordana Mihića, poslednjeg laureata nagrade "Kristalna prizma" za životno delo, neshvatljivo je da oni koji vode zemlju ne misle na ono što je esencija svakog naroda.

- Narod bez kulture je masa, a nad narodom poslednjih godina ne samo da ne dominira kultura, nego mu se agresivno nudi samo ono što je pogubno za njega, što je nekultura. Svi vidimo tu zastrašujuću vulgarnost u medijima, u rijaliti programima, u javnosti, i niko od onih koji imaju moć da zaustave prostačenje naroda, ne reaguje na to.

Kako ističe Mihić, treba da se organizuje vanredna sednica Vlade posvećena kulturi, jer bez toga je sve promašaj.

- Takva je situacija i kad govorimo o našoj Akademiji filmske umetnosti - nedodeljivanje nikakvih sredstava za njeno funkcionisanje znak je bahatosti ljudi koji o tome odlučuju, znak neshvatanja značaja kulture, filma. Generalni sekretar akademije Mirko Beoković godinama se muči sam kako bi ona uopšte opstala, i ne samo da mu u tome gotovo niko ne pomaže osim pojedinih članova, nego mu se i odmaže. Mislim da takvo nepoštovanje jedne institucije koja okuplja umetnike i stvaraoce sa najvećim domaćim i svetskim referencama verovatno ne postoji ni u jednoj evropskoj zemlji - ističe Mihić.

Gordan Mihić

Podsećanja radi, AFUN je 1991. osnovala grupa naših najznačajnijih filmskih stvaralaca, po kojima je srpska kinematografija postala priznata i poznata u domaćoj i svetskoj kulturnoj javnosti - Dušan Makavejev, Živojin Pavlović, Kosta Gavrik, Puriša Đorđević, Velimir Bata Živojinović... Kako je zapisano u osnivačkom dokumentu, osnovan je sa ciljem da zaštiti srpsku kulturnu baštinu u oblasti kinematografije, a naša Akademija je po "starosti" bila četvrto nacionalno udruženje filmskih umetnika i teoretičara u svetu. Tada je ustanovljena i nagrada AFUN-a, "Kristalna prizma", kao najviše nacionalno strukovno priznanje u oblasti kinematografije. Za razliku od drugih priznanja, "Kristalna prizma" valorizuje kreativne i naučne doprinose u sve 22 strukovne kategorije, i za nju glasaju svi članovi akademije.

IMITACIJA IMITACIJE

AFUN ni posle 25 godina od osnivanja nema svoj prostor za okupljanje članova, a država i njeni "sezonski" ministri kulture, kako kaže Mirko Beoković, nisu pokazali volju da pomognu.

- Nemamo uslove za rad, a po broju doktora nauka koji su članovi, tu je okupljen bord "mozgova". Iz ovako marginalizovane pozicije, AFUN može samo da se raziđe, pa neka država ponovo pravi nešto iz početka. Postoji još jedan problem - AFUN deo "filmadžija" smatra konkurencijom, jer njihove radne biografije u internacionalnim okvirima nemaju ništa značajno, i oni se svojim "klanovskim" vezama trude da budu bitni na "lokalu". Zbog njih srpska kinematografija već godinama deluje kao "imitacija imitacije".