Kusovac o LJubi Popoviću: Bio je usamljena svetska pojava

SUDBINSKA povezanost dvojice autentičnih poslenika s različitih strana slikarskog platna, vršnjaka, slikara Ljube Popovića i likovnog kritičara Nikole Kusovca, otelotvorena u višedecenijskom prijateljstvu, ali i u gotovo istovremenom ličnom udesu, pokazala je da se u hazarderskim linijama života, ipak, malo toga događa slučajno.

- Često smo ratovali. Nismo bili "u simfoniji", ali smo bili dobri prijatelji. Opraštali smo jedan drugome nanete rane. Tako se pravo prijateljstvo i prepoznaje. Mnogo puta smo bili na suprotnim stranama. Oko svega. Oko života. O smrti nikada nije hteo da razgovara. Ja jesam - kaže za "Novosti" Kusovac, kog je veoma ražalostila vest o Ljubinom odlasku.

Ljuba Popović i Nikola Kusovac naročito su se zbližili otkako su pre dvadesetak godina počeli da letnje odmore provode istovremeno u živopisnom grčkom mestašcu Ksiropotam, na desetak kilometara od Svete Gore.

- Provodili smo godišnje zajedno po dva-tri meseca. Prepuštao sam se svojim hedonističkim strastima, podvodnom ribolovu, a on, isključivo, slikarstvu. Ja sam se odmarao, a on radio. I tu smo bili različiti.

Bila je to, pre svega, prilika da se bolje upoznaju.

- Bio sam u početku malo sumnjičav. Plašio sam se da ne pobegne u "mondijalističku" priču. Ali dogodilo se obrnuto. Posle smo se dosta zbližili. Jedno vreme smo čak stanovali u istoj kući. Ja bih pre podne išao na more, on u atelje. Svakoga dana bismo ručali zajedno. Po podne bih skuvao kukuruz, a za večeru bismo pekli ribu. Imali smo svoj ritam. Poslednjih desetak godina, kada je češće počela da mu dolazi porodica, pronašao sam predivnu kućicu na visini, gde vetar uvek ćarlija. S terase se videla Sveta Gora.

Grčka ih je, obojicu, na svoj način, punila energijom.

- Ljuba bi tamo leti napravio desetak slika, koje je nosio u Pariz da ih u svom ateljeu dočisti. Slikao je i na kamenu, daskama, kartonima, kutijama. Crtao je na razglednicama i tako se javljao svojim prijateljima.

Ove godine, druženje je, nažalost, trajalo mnogo kraće, a na kraju je i zauvek prekinuto.

- U Ksiropotam sam otišao poslednjih dana maja, a Ljubu sam dočekao 12. juna. Već sam bio malo uplašen. Nije mi izgledao dobro. Delovao je veoma iscrpljeno. Ipak, i takav je slikao. Posle desetak dana, odjednom je pao. Nešto ga je mučilo. Odvezao sam ga, s njegovom suprugom Slavicom, u bolnicu u Poligirosu, gde je i ostao.

Istoga dana, pozlilo je i Kusovcu.

- Te noći sam i ja doživeo napad. Skupilo se. Možda je i stres učinio svoje. Probudio sam se na podu. Od tog časa više nisam funkcionisao.

Dva prijatelja su smestili u istu bolnicu.

- Posumnjali su na srce. Tek su mi u Beogradu ustanovili infarkt na plućima. Grčka me je ove godine slomila. Bio sam neoprezan. Kad zaboravite na krštenicu, to može da vam se dogodi.

Kusovac je uspeo da se oporavi i vrati svakodnevnim aktivnostima, ali je Ljuba izgubio životnu bitku u jednoj beogradskoj bolnici.

- Informacije koje sam dobijao o njegovom zdravlju nisu bile ohrabrujuće. Ipak, do poslednjeg časa sam verovao, nadao se, daće bog, da bude bolje. Nažalost, nije bilo tako.

Kusovac kaže da Ljuba, u umetnosti, ali i u životu, nije pristajao na kompromise.

- Sve što je ometalo njegov pogled na svet nije priznavao. To je i razumljivo. Tako branite svoje estetsko biće. Da je to izneverio, ne bi bio ono što jeste.

Ljuba se naročito srdio kada bi kritičar ili posmatrač bacili samo letimični pogled na njegova platna.

- Njegova slika traži dosta angažmana. Brinuo je o svakom tonu, mnogo je brisao na slikama, dodavao, menjao. Kad god dođem pred Ljubinu sliku, primetim nešto novo. Ona se ne vidi na jedan pogled. Svaki detalj sadrži i osnovno rešenje. To sam nazvao totalnim slikarstvom. Neograničene su mogućnosti da se šetate po svetu Ljubine slike.

Iako je uvek više bio naklonjen slikarstvu koje izlazi iz ikone, dok je Ljubino bilo suprotno, telesno i izazivajuće, Kusovac je izuzetno cenio njegovo delo.

- Ljubu uključuju u razne nadrealističke i metafizičke izbore, ali je on imao osoben pristup i pogled na umetnost. Bio je usamljena svetska pojava. U svakom pogledu me je kupio stavom, sličnim Teslinom, da će ga radovati to što će, ako je išta dobro uradio, to biti delo jednog Srbina, iako je istovremeno patio za Jugoslavijom. Rođen je na dan kada je kralj Aleksandar ubijen u Marselju. Smatrao je, za razliku od mene, da je ideja počivšeg kralja bila dobra. Često smo i oko toga umeli da se posvađamo. Durimo se po dva-tri dana, pa se pomirimo.

Sledeće godine, Nikola Kusovac će ponovo u Ksiropotam.

- Ako me pogodi, neka to bude među ribama u moru. Zaroniš, pa ne izađeš, kao Severin Bijelić.

Ipak, ništa više neće biti isto. Neće imati s kim da druguje, da se svađa, pa pomiri.