Marko Popović: Svi smo deo trilera

TRILER "Jedan pogrešan korak" već je mnoge čitaoce držao budnima do kasno u noć, kao što dobrom trileru i priliči - samo dve nedelje po objavljivanju, debitantski roman Marka Popovića uvršten je među najprodavanija izdanja "Lagune" (u čijoj će knjižari "Delfi" biti promovisan 11. avgusta od 18 časova).

Autor, koji je po sticanju diplome dramaturga na FDU pohađao i školu filmske režije u Njujorku, snimao je kratke filmove, radio kao scenarista i kopirajter... Vežbao se pišući scenarije, koji su mahom imali elemente trilera. Roman je teže napisati, ali lakše realizovati od scenarija, te se Popović oslanja na podršku izdavača i publike, a najviše na samog sebe, trudeći se da sa svojim prvencem ne napravi - ni jedan pogrešan korak.

Kad je o trileru reč tri su "otkrića" krucijalno uticala na Marka: Džejms Elroj i njegov LA kvartet, "Ime ruže" Umberta Eka, i Harlan Koben, ovde poznat po trileru "Nikom ni reči".

- Iako su me Eko i Elroj više fascinirali, Kobenovi romani su više oblikovali moj stil pisanja - kaže mladi pisac. - Čak volim da kažem da je "Jedan pogrešan korak" napisan u "kobenovskom" podžanru, koji karakterišu obični ljudi kao glavni junaci, nerazrešeni događaj iz prošlosti koji se reflektuje na sadašnjost i nestanak, a ne ubistvo, kao osnovni pokretač radnje.

Popović je publici isporučio izuzetno napetu i uzbudljivu priču dokazavši da besprekorno barata postulatima žanra - čiju "zadatost" doživljava kao dodatni izazov.

- Ograničenja su uvek izazovi, a ona ne postoje samo u žanr literaturi - smatra Marko. - Svako ko sedne pred prazan papir, iza sebe ima hiljade godina književne tradicije i ustanovljena pravila koja se ne moraju uvek poštovati, ali se prema njima mora ravnati. Ako ih prekršiš, trebalo bi da imaš debeo razlog za to: u suprotnom si ili suvi genije ili loš pisac, a pre će biti da je ovo drugo.

Uveren je da se menja stav o žanrovskim autorima kao petparačkim piscima, jer su "moderni trileri nešto sasvim drugo od džepnih knjiga iz osamdesetih sa golom devojkom i pištoljem na naslovnoj strani i to je ovdašnjoj publici savršeno jasno".

Popović, čiji je krimić zabavan ali ne i "neozbiljan" - naprotiv, veruje da trileru ne škode "dodatni slojevi" kojima autori boje i produbljuju osnovnu priču. Sam ne beži od odmerene kritike i nepristrasne analize društva i sistema:

- Triler nije eskapistički žanr, on stavlja radnju, napetost i obrte u fokus, ali u pozadini se može mnogo toga prikazati na psihološkom, sociološkom ili nekom drugom planu. Ja sam se trudio da opišem današnju Srbiju i Beograd, moji junaci se suočavaju sa svim problemima koje imaju obični građani: od nedostatka novca do nasilja u porodici, samo što nemaju mnogo vremena za lamentiranje, jer moraju da spasavaju svoje živote i živote svojih najbližih.