POZORIŠNA KRITIKA: Nova ruska drama iz Joškar-Ole

U OKVIRU svog pozorišnog maratona, Somborci su ugostili veoma zanimljiv teatar iz Republike Marij El, nadomak Kazanja. Pored Marijskog teatra, na sopstvenom (ugro-finskom) jeziku, u Joškar-Oli, glavnom gradu, egzistira i igra na ruskom Akademski ruski teatar, čiji repertoar je zasnovan na savremenoj svetskoj i domaćoj dramaturgiji.

Sergej Gavrilovič Moskovcev, maštoviti direktor, ustanovio je i pozorišni ponoćni repertoar, za mlade gledaoce koji, kao svuda, žive noću. Predstava "Ubice" savremenog dramaturga Aleksandra Molčanova jedan je od hitova ove moderne teatarske scene.

U pozorišnoj igri za četiri glumca, opisano je opšte mesto urbanog života mladih - padanje u dug kod zelenaša, koprcanje za spas i konačno potonuće u kriminal koje, obično, vuče još mnogo ljudi sa sobom. U predstavi reditelja Aleksandra Sučkova, na praznoj sceni, Andrej, mirni periferijski student (ubedljivi Jaroslav Efremov), za razliku od ostalih aktera, tipičnih predstavnika "nove drame", u kojoj nema mnogo psiholoških motiva među likovima na sceni, ima svoj san i živi za njega. Seka, kriminalac (Damir Safiulin) sasvim je drugog kova, tačan u opasnosti koju nosi sužen ljudski um. Oksana (Nadežda Belobrodova) tipična je predstavnica devojke koja trpi nasilje. Ona je instrument u Sekinim rukama, dok ne upozna ljubav. Mama (Nadežda Repnjeva) je onaj snažni dramski stožer, koji će od ove strašne storije napraviti hepiend. Tužni hepiend, jer, kakogod, Andrej nije psihološki profil ubice - ali ga društvene okolnosti proizvode u gubitnika. Prepoznatljivo i kod nas.

Uspeh ovog pozorišnog komada kao i režije Aleksandra Sučkova je u odlično napisanim ulogama sva četiri dramska lika, koji se veoma zanimljivo odnose na sceni, u toku radnje. Kao da je dijalog sastavljen od njihovih unutrašnjih monologa, a bez ikakave patetike i moralnog dociranja. Bez "filozofiranja", koje je smrt drame. Kao da između glumca i njegove uloge postoji još jedan posrednik, koji ne omogućava uživljavanje, ali dozvoljava vrhunski estetički doživljaj, dajući jasan znak da komunikacija i nije mogućna.

Vrlo poznatu dramu u Rusiji "Vojničići" (premijerno izvedena u moskovskom MHAT-u), otkrivenu u internacionalnom procesu scenskog čitanja "Nova drama", napisao je Vladimir Žerebcov, novinar iz dalekog grada Sterlitamaka, sve poznatiji dramski autor. Od šest lica, četvorica su vojnici, u zabiti Kazahstana, raspoređeni da štite domovinu i opslužuju svinjsku farmu, za ishranu vojske. Kao Novikov, Jaroslav Efremov, jedan od najkoloritnijih glumaca Akademskog ruskog teatra u Joškar Oli (da je u Holivudu, bio bi zvezda) pokazao je unutrašnju pukotinu u mladom intelektualcu "iz dobre kuće", koji nadrasta svoj karakter mekušca i postaje heroj, koji će umreti sa drugom iz moralnih ideala. Veliki uspeh i mnogo nagrada za ovu predstavu su zasluga odličnog Efremova (sa dečačkim likom), kao i izuzetnog dramskog čitanja ovog komada reditelja Alekseja Jamajeva, koji je grotesknu radnju prožetu sirovim nasiljem nadređenih kriminalaca i ražalovanih bitangi, kojih ima u svakoj vojsci, daleko od Glavnog štaba, vodio majstorski do tragičnog kraja, kada će Novikov obući belu košulju, da umre sa drugom čist, od batina crnoberzijanaca, nasilnika i silovatelja, od kojih je spasao sestrinu čast.

Anton Tipikin (Altinov), Igor Novoselov (Hrustaški), kao i ženski deo podele, Nadežda Belobrodova, kao Kaća, i Julija Ohotnikova, kao Anja, izveli su dijapazon osećanja i raspoloženja dostojan antičke drame, od nevinosti do pohote, preko svih valera napuštanja moralnog i ljudskog za sopstvenu korist.