Nije lako pobeći iz kutije

PRVAK Drame Srpskog narodnog pozorišta, glumac i reditelj Radoje Čupić, ovih dana dobio je još jedno priznanje: na festivalu "Novi Tvrđava teatar" u Čortanovcima, proglašen je za najboljeg glumca.

Nagradu su mu donele (četiri) uloge u predstavi "Duh koji hoda" Dejana Dukovskog, s rediteljskim potpisom Aleksandra Popovskog. Ova lepa vest "zatekla" ga je u jeku priprema nove predstave na matičnoj sceni - Stankovićeve "Koštane", u intrigantnom rediteljskom čitanju Kokana Mladenovića. Intrigantnom, između ostalog, i zbog toga što će lepu Borinu Ciganku igrati transrodna osoba, pevač sevdalinki izuzetnog glasa Božo Vrećo. Premijera je 5. avgusta u Tivtu, a Novosađani će predstavu videti početkom naredne sezone.

- U "Koštani" igram Marka vodeničara, Hadži-Tominog slugu i upravitelja imanja. Reč je, zapravo, o jednom "domaštanom" liku - otkriva Čupić. - Predstava je rađena kao mjuzikl, a ako govorimo o tekstu i muzici, jedan je deo autentičan i tradicionalan, drugi moderan. Dobra je podela, biće zanimljivo i provokativno. Jer, to je priča o maloj sredini, palanci koja ne može da prevaziđe svoja shvatanja, izađe iz "kutije" i prihvati drugost. Odkad se obznani da je Koštana preobučeni muškarac koji krije istinu o svom polu, kreću problemi i tumbanja. Inače, za ovakvo čitanje Stankovićevog dela ima utemeljenja u samom tekstu i predstava će ga se u prvom delu dosledno držati, dok će u drugom biti iznenađenja...

Borba usamljenog pojedinca je donekle "kopča" i sa ostvarenjem za koje je Čupić dobio priznanje u Čortanovcima. Jer, podnaslov predstave "Duh koji hoda" glasi "Prometejev put". Ko su Prometeji našeg doba?

- Svi oni čestiti, daroviti koji svoje umeće i snagu hoće da podele s drugima i učine nešto za čovečanstvo. Danas ih je malo, ali ih još ima. To su ljudi poput Asanža i Snoudena koji su žrtvovali fizičku slobodu zarad one unutrašnje, objavljujući neke informacije u interesu celog sveta. Prometeji su i ljudi poput junaka u komadu Dejana Dukovskog - on pada u dužničko ropstvo i borbom protiv sistema želi da učini kraj izrabljivanju na koji smo svi pristali, osim šačice bogatih. Postavlja se pitanje koliko je to fiktivna borba, samo u njegovoj glavi, a koliko je pobuna stvarna? I da li je, uopšte, moguća pobuna jednog čoveka protiv celog sistema? Pomahnitali kapitalizam u svojoj pohlepi čini velika zla i na planetarnom nivou preti da sve uništi...

SAVREMENE TEME

KAO reditelja zanimaju me savremene teme. Veoma je važno pronaći u tekstu ono što nas dotiče, kao što je ovaj komad Dejana Dukovskog. Voleo bih, naravno, da na scenu postavim i neko aktuelno, klasično delo, ali to su veliki zahvati i procesi. Do sada sam uglavnom režirao komedije. Danas malo ko hoće da rizikuje i da mi da radim nekog Šekspira, na primer...