Gaj Hjuz: Šekspir s pojačalom

ČUVENI Glob teatar iz Londona večeras gostuje u Narodnom pozorištu s ranim Šekspirovim komadom - "Dva viteza iz Verone", u režiji Nika Begnala. Ulaznice za predstavu odmah su "planule" (koštale su od petsto dinara do tri hiljade), ali je mesta bilo malo za sve zainteresovane: uz dozvolu gostiju dodata su još tri reda sedišta, smeštena u "orkestarsku rupu".

Britanska trupa je, inače, pre dve godine na svetskoj turneji posetila Beograd i izvela "Hamleta", a onda produžila u Čortanovce, na otvaranje Šekspir festivala. Tako će biti i ovog puta, već sutra igraće pod otvorenim nebom.

Pred gledaocima će se naći jedna anarhistična verzija komada iz 1591, u elizabetanskoj scenografiji, ali čiji su muzički okvir - šezdesete godine prošlog veka! U toj atmosferi, prepliću se sudbine četvoro mladih: dva mladića (Valentina i Proteja) i dve devojke (Silvije i Julije). Kako sve to izgleda na sceni, u razgovoru za "Novosti" objašnjava Gaj Hjuz, koji u predstavi igra Valentina.

* Šta je ovom ranom delu zajedničko sa kasnijim piščevim delima?

- Mnogo toga u komadu je nagoveštaj nečega što će biti viđeno u kasnijim, poznatijim Šekspirovim dramama, kako u komedijama, tako i u tragedijama. Mladi ljubavnici koji beže ili bivaju prognani u šumu centralna je tema i u "Snu letnje noći", ali i u "Tako je moralo biti". I prerušavanje žene u muškarca u "Dva viteza iz Verone" ponavljaće se u njegovim potonjim komedijama. Zanimljivo je da smo tokom proba diskutovali kako je Protej, zapravo, neka vrsta "ranog" Jaga: on spretno uvlači publiku u svoju spletku, pre nego što uopšte plan sprovede u akciju.

* Pronalazite i sličnosti sa "Romeom i Julijom"?

- Kruna priče o zabranjenoj ljubavi je primer Valentinovog govora o progonstvu u trećem činu, veoma nalik na scenu Romea sa kaluđerom Lorensom. Dakle, iako je ova komedija ređe izvođena od drugih Šekspirovih drama, postoji u njoj mnogo tema koje je pisac želeo da razvije.

* Radnja je smeštena u šezdesete godine prošlog veka, zašto?

- Puno je razloga. Reditelj i kompozitor bili su jasni u nameri da naprave posebne "zvučne svetove" za svaku lokaciju u komadu: Veronu, Milano, šumu. Šezdesete godine pogodne su za predstavljanje tih suprotstavljenih svetova, a daju i mogućnost da se izrazi suština mladosti: buntovni ljubavnici dižu glas protiv autoriteta - roditelja.

- Prvi je put da Glob ide s pojačalima na turneju! Već ta činjenica sama je po sebi uzbudljiva, tim pre što od nas zahteva posebna snalaženja - s kablovima na pozornici! Ali istovremeno nam omogućava da ostvarimo ono što smo naumili i to tako da ne naškodimo kraju komada. Svršetak do kojeg dolazimo u našoj verziji nemoguć je bez upotrebe pojačanog zvuka.

* Na kraju, koje su vaše asocijacije (osim Novaka Đokovića) na Srbiju? Da li znate nešto o našoj kulturi, umetnosti, teatru?

- Postiđeno moram da kažem - veoma malo. Nikada nisam bio u Srbiji, ali zaista sam veoma uzbuđen što ću biti u prilici da vidim jednu vašu predstavu - "Rodoljupce" u Narodom pozorištu.

PRIVILEGIJA VRHUNSKOG TEATRA

- Privilegija je biti deo kompanije sa reputacijom svetskog lidera u izvođenju Šekspira. Ipak, mislim da je moje najznačajnije iskustvo u Globu stečeno kroz proces proba i stvaranja ove verzije "Dva viteza iz Verone". Reditelj Nik Begnal bio je odlučan u smeštanju priče u 20. vek, kao i u suočavanju sa problematičnim krajem komada: fokus je mnogo više na samom pričanju priče i jasnom razvoju svakog lika u delu - objašnjava Hjuz.