Izložba Bogoljuba Bobe Jovanovića u Muzeju Cepter

PRVOM dobitniku nagrade koja nosi ime akademika Stojana Ćelića, slikaru Bogoljubu Bobi Jovanoviću (1924), krajem ovde nedelje biće postavljena izložba u Muzeju "Cepter". Na svečanom otvaranje postavke "Povratak bludnog sina", u petak 1. jula, biće promovisana i monografija posvećena ovom autoru koji je veći deo svog stvaralačkog veka proveo u Parizu i Njujorku, zbog čega je kod nas njegov opus bio manje poznat.

Posle dve uspešne izložbe, Jovanović je rodni Beograd napustio 1953. Treću beogradsku izložbu održao je tek 2006. u Grafičkom kolektivu, iako se iz Amerike vratio sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Pripremanje izložbe i monografije zahtevalo je veliki istraživački rad, kako bi se rasvetlila pomalo zagonetna ličnost umetnika i njegovo delo, koje u većem delu nije sačuvano: nestalo je sve ono što je stvarao u Parizu, a i mnogo toga što je uradio u Njujorku. Od ulja na platnu, trenutno su dostupne samo dve apstraktne slike i nekoliko portreta. Nešto bolja situacija je kada su crteži u pitanju - postoji veliki broj onih urađenih na malim formatima, često na kancelarijskom papiru. Koristio je olovku, ugljen, pero (tuš, bajc, mastilo), četku (lavirung, tempera) i obilno u nekim delima vosak. Uradio je dosta autoportreta (olovkom, ugljenom, u boji), muških i ženskih portreta znanih i neznanih ličnosti, aktova, pejzaža i veduta, značajnih zgrada, slobodnih kompozicija... Svi su oni iz vremena pre autorovog odlaska u Pariz i tek poneki donet iz Amerike.