Snaga Isidorinog duha

NIKADA u životu nisam doživeo susret sa takvom pronicljivošću uma i živošću duha kakvu je imala Isidora u svojoj sedamdeset osmoj godini, kada sam je upoznao, zapisao je Vladeta Jerotić u svojim sećanjima na ženu koja je ostavila najdublji trag u srpskoj književnosti. Na neprocenjivu vrednost njenog opusa, podsetiće i novo izdanje njenih izabranih dela, koje je od danas u prodaji, a objavila ga je naša kuća, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja.

Knjiga u kojoj su sabrana tri njena značajna dela - roman “Đakon Bogorodičine crkve”, pripovetke “Kronika palanačkog groblja” i putopis “Pisma iz Norveške”, prva je u novoj ediciji Kompanije “Novosti” - “Zlatni Srbi”, koja će predstaviti najznačajnije domaće pisce i njihova dela.

Prisećajući se književnice koja se do današnjih dana smatra najumnijom Srpkinjom, Jerotić, tada mladi lekar, opisuje: “Znala je tačno cene mladom grašku na pijaci, ko je i gde objavio poslednju filozofsku studiju o Spinozi, kao i o skorašnjim uspesima Jehudija Menjuhina ili Žan-Luja Baroa. Gnevom mladog čoveka sipala je varnice na poslednji broj jednog našeg književnog časopisa, u kojem je pogrešno odštampano ime Ogista Konta u jednom njenom članku povodom Prvog maja.”

Tom širinom duha i znanja, snagom talenta i intelekta, trajno je zadužila našu prozu i esejistiku. Njena “Pisma iz Norveške” smatraju se najlepšim putopisom nastalim na srpskom jeziku. Isidora, koja je bila veliki putnik u jednom intervjuu otkrila je da se, po preporuci oca Danila, za svaki put, pa i ovaj po Norveškoj, temeljno pripremala:

- Kad sam trebala da idem u Italiju, on mi je rekao da moram godinu dana pre toga da učim jer ću se tamo susresti sa dvadeset vekova. I da mi nije dovoljno što znam italijanski - ispričala je književnica. - Ja sam učila ne jednu nego dve godine: šta sam god našla čitala sam, učila sam književnost, umetnost, geografiju, istoriju. Tako sam o Italiji više znala od kustosa što su me vodili. I za Norvešku sam se spremala, samo manje nego za Italiju, jer o Norveškoj ima manje da se uči. Tamo može da se putuje sa znanjem engleskog i nemačkog. Ali sam ja, kao i svi ljudi koji znaju više jezika, posle tri dana čitala novine, a posle tri meseca romane na norveškom.

“Pisma iz Norveške”, uz “Đakona Bogorodičine crkve” i “Kroniku palanačkog groblja”, mogu od danas da se kupe u četiri “Kutka Novosti”, u knjižarama “Delfi” i “Vulkan”, kao i na prodajnim mestima “Moj kiosk”, po ceni od 990 dinara.

DRAGULjI MISLI

DRŽEĆI za ruku tada mladog pesnika i lekara Miodraga Pavlovića, 5. aprila 1958, na samrtnoj postelji u bolnici “Dragiša Mišović”, Isidora Sekulić je, opraštajući se od života, izgovorila čuvenu rečenicu: “Čitavo moje delo je šaka šodera bačena u veliku rupu naše nekulture”.

I ova knjiga deo je pokušaja da se dragulji Isidorinih misli sačuvaju za buduća pokolenja.