Vizije bola i nade

KOLIČINA emocija sa kojom je čitav svet, ali i Beograd, dočekao vest o smrti Dejvida Bouvija, svojevrstan je fenomen, kao i uticaj koji je na savremenu kulturu imao ovaj umetnik-kameleon, čiji je talenat rušio sve granice. Svojevrstan omaž čoveku koji je obeležio živote nekoliko generacija je i aktuelna izložba u Muzeju Jugoslovenske kinoteke Belgrade2Bowie.

Pored stotinak Bouvijevih fotografija, čiji je autor Brajan Rašić, predstavljeni su likovni radovi brojnih beogradskih umetnika, kojima je on bio direktna inspiracija. Među petnaestak autora je i Goran Vitanović, sa slikom "Triptih za Bouvija".

Ovaj beogradski slikar, rođen 1977, koji se posle diplome stečene na FLU uputio u Solun na usavršavanje, na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu, dosad se predstavljao radovima apstraktnog izraza. Na slici izloženoj u Kinoteci, u taj njegov likovni svet, Bouvi je ušao kao figura.

- U ranijim likovnim istraživanjima moj izraz jeste bio apstrakcija - kaže Vitanović za “Novosti”. - Nekako prirodno desila se promena i u moje do tada potpuno apstraktne kompozicije došlo je do upliva formi koje bih nazvao organskim. Tokom 2015. crtežima beležim patnju i bolnu metamorfozu organskih formi. To isto radi i Bouvi, stvarajući svoj poslednji album. U borbi sa destruktivnom bolešću uspeva da napravi svoje poslednje umetničko delo. Kada sam čuo prve tonove tog rastrzanog, cvilećeg albuma, bilo mi je jasno da smo radili istu stvar. Uspostavljenu dimenziju bolesti raslojili smo na planove bola, nade, neizvesnosti, straha i iznenađenja. Osetio sam potrebu da uradim nešto u čast tog jedinstvenog umetnika.

Pored toga što je bio pasionirani ljubitelj slikarstva, Bouvi je i sam slikao.

- Ne samo da je prikupio zavidnu kolekciju umetničkih dela nego je i stvorio slike koje nikako ne smeju biti zanemarene kada pokušamo da steknemo pravi uvid u njegov “zvuk i viziju” sveta - zaključuje Vitanović.

ŠTA POPRAVLjA SVET

Manifestacija u Kinoteci obuhvata i repertoar filmova u kojima je Bouvi igrao, kao i snimke njegovih koncerata, spotova, postavku omota njegovih ploča, umetničke radionice, stripove, tribine, muzičke kvizove. Na pitanje koliki uticaj pop kultura danas ima na umetnost, Vitanović odgovara:

- Nema više tako jasno vidljive razlike među njima. Ne bih razdvajao pop kulturu od umetnosti u smislu uticaja. Valja uočiti šta to dovoljno snažno popravlja ovaj svet, ako je to uopšte cilj.