Komentar: Knjige

SVETI Sava, Vuk Karadžić, Njegoš - imena su koja ponosno nose biblioteke u Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Štrpcu, Zubinom Potoku. Ti nazivi čvrsto podupiru srpski kulturni obrazac na Kosovu i Metohiji. Bez njih bismo se, kako kaže pesnik, pogubili i prosuli. Kao i bez knjiga koje su pouzdana stajna tačka i duhovni oslonac svakog naroda.

Znaju to vlasti u Prištini, pa iz potaje udaraju na mesta gde se neguje i slavi pisana reč na našem jeziku. Godinama sve žešće sprečavaju da nove domaće i prevedene knjige stignu do polica srpskih biblioteka i čitalaca. Svojski se trude, i uspevaju u tome, da srpski đaci ne dobiju nove udžbenike.

Paketi sa poezijom i prozom tretiraju se kao tempirane bombe. Kosovski službenici na administrativnim prelazima kao da su opremljeni detektorima za srpsko štampano slovo. Pošiljke se sramno cepaju, drsko konfiskuju, a naši bibliotekari sa KiM opravdano upozoravaju na to da će situacija biti još gora. Uskoro bi trebalo da im stignu novi naslovi koje će Ministarstvo kulture otkupiti za svih 180 biblioteka u Srbiji. Plaše se da nema više poštara koji će im to uručiti. Pojedini ugledni izdavači iz Beograda kažu da je jedini način da se knjiga nekako prošvercuje.

Iz Kancelarije za KiM, za "Novosti" je rečeno da nemaju informacije o tome da je Priština uvela takve mere, te da će ispitati slučaj. Ako je to tačno, onda je, kažu, u pitanju fašistički pristup.

A baš to je u pitanju, jasno je iz svedočenja bibliotekara sa Kosova i Metohije. Kao što je svetskim i lokalnim tvorcima kosovske politike jasno da neprestano prisustvo srpske reči i pisma, misli i stiha, istorije i kulture znači i snažno prisustvo Srbije. I onog njegoševskog zaveta i nesalomljive nade.