Harmonikom proslavlja svoju Srbiju

NE dešava se svakog dana da jedan profesor, očajan što ne može drugačije da pomogne svom maestralnom učeniku, sedne i napiše pismo koje će poslati uglednim pojedincima, firmama i institucijama, sa samo jednom molbom - da pomognu njegovom đaku da ode na međunarodno takmičenje. Jer ovo dete ima šansu da pobedi, i proslavi i sebe i svoju zemlju.

I to još na harmonici, instrumentu koji tretiramo kao nacionalni, a koji je u Srbiji toliko zapostavljen da ne postoji katedra za njega na Muzičkoj akademiji u Beogradu!

- Učenik Aleksandar Pejović je četvrti razred Muzičke škole "Vladimir Đorđević", u Beogradu, jedan je od najtalentovanijih đaka naše škole, koji je za kratko vreme postigao vanserijske rezultate - piše njegov profesor Aleksandar Popović.

I još navodi da je na Republičkom takmičenju muzičkih i baletskih škola, u Beogradu, pre dve godine, dobio prvu nagradu mada je bio najmlađi u kategoriji. To je prvi put u istoriji Muzičke škole "Vladimir Đorđević", dugoj 66 godina, da jedan učenik sa odseka harmonike dobije prvu nagradu. Takođe je jedini učenik iz svih beogradskih muzičkih škola, sa odseka harmonike, koji je u poslednjih deset godina dobio prvu nagradu na Republičkom takmičenju!

Za vrhunske rezultate, pored velikog rada, ambicioznosti i talenta, potrebno je imati i vrhunski instrument. Do pre nekoliko meseci ovaj šestak svirao je na prosečnom instrumentu, namenjenom školskom sviranju, a ne vrhunskom izvođenju.

- Prošle godine, u Sarajevu, Aleksandar je bio laureat. Prišla mi je profesorka tamošnje muzičke akademije i rekla: "Nikada nisam čula da jedno dete tako odsvira Derbenka na ovakvoj harmonici. Majko, kupite mu harmoniku!" - priča Aleksandrova majka Milica Pejović.

A harmonika je bila takva da svaki put kada zasvira, njegova majka zastrepi da će se dirke razleteti po sali. Mada joj je muž preminuo i sama je ostala sa tri sina, od kojih sva trojica sviraju kod istog profesora isti instrument, Milica je uspela da se snađe - dobila je nešto novca od svog oca, 200 evra od crkve i imala je nešto ušteđevine. Kupila je sinu harmoniku za takmičenja. U tom trenutku nije znala da će, iako profesor fizike i hemije, koji je poslednjih godina radio u komercijalnoj hemijskoj laboratoriji, ostati bez posla kao tehnološki višak. Stranci su kupili njihovo preduzeće i odmah zatvorili dva odseka.

- Prošli smo mnogo gore stvari, izborićemo se i sa ovim. Držaću časove, nećemo biti gladni - kaže Milica.

Ipak, teško da će od držanja časova uspeti da iškoluje tri sina i skupi pare da Aleksandar u septembru otputuje na jedno od najprestižnijih svetskih takmičenja u harmonici - u Kastelfidardu (Ankona, Italija). Troškovi kotizacije, puta i smeštaja su 1.000 evra. A odmah zatim sledi festival harmonike "Kastel Figarde", u novembru, u Pragu. Zato je njegov profesor i rešio da animira javnost da pomogne ovom vanserijskom dečaku, koji je toliko zaljubljen u harmoniku da svakog dana vežba minimum sat do dva, a pred takmičenje i pet.

Zbog harmonike teške 12 kilograma, čiji meh nije lako razvući, on se odrekao raspusta i igre sa vršnjacima. Njegov profesor se takođe mnogo čega odrekao. Održao mu je više od 500 vanrednih časova, mimo školskog rasporeda. Često ga je, kada majka to ne može, vozio i na časove i sa časova.

Aleksandar na sve to dodaje da je njemu sviranje prava uživancija, a ne mukotrpan rad. Nekoliko puta je sanjao da je zaboravio note. Probudio se u znoju:

- Ali kad izađem na scenu, uopšte nemam tremu. Iskreno verujem da ću uspeti da odem na takmičenje. A najveći san mi je da jednog dana budem profesor harmonike, u Rusiji ili Beču. Voleo bih u Srbiji, ali mi je žao što kod nas nema katedre na Muzičkoj akademiji.

NAGRADE

* Aleksandar je dobitnik prve nagrade na Festivalu muzičkih škola Srbije, ali i na međunarodnim takmičenjima: "Zvezdane staze" u Kragujevcu, "Akordeon art" u Sarajevu, "Harmonika fest" u Tivtu, "Akordeon fest" u Gracu.

* Najbolji je bio i na "Danima harmonike" u Smederevu, "Meh festu" u Beogradu, "Akordeon festu" u Knjaževcu, "Festivalu harmonike" u Pančevu...