HILjADE ljudi ispratilo je u četvrtak legendu srpskog glumišta Velimira Batu Živojinovića na njegovo poslednje putovanje do Aleje zaslužnih građana, gde je sahranjen. Počivaće pored Dragana Nikolića, saputnika iz života i brojnih zajedničkih kadrova, a sudbina ih je spojila i u večnosti.

Da su Valtera voleli mnogi, svedoči i scena ispred Crkve Svetog Nikole na Novom groblju, gde su se jedni uz druge tiskali poznati, ali i običan svet. U mimohodu, praćeni nasmejanim Batinim licem sa slike ispred kovčega, članovima porodice saučešće su izjavljivali prijatelji, kolege, poznanici, ali i svi koji su poštovali i voleli velikog glumca. Došli su da se oproste, u punom autobusu, i Batini zemljaci iz Koraćice.

Opelo koje je pratio hor, služio je protojerej-stavrofor Stojadin Pavlović, izaslanik patrijarha Irineja, uz sasluženje nekoliko sveštenika.

- Ova scena nije pripremljena zato što je Bata otišao, već zato što je živeo. Ne odbijajući nijednu ulogu, prihvatio si i ovu svevišnjeg reditelja - rekao je protojerej Pavlović. - Pružamo ruku pozdrava velikom čoveku, velikom Srbinu, milosrdnoj duši punoj ljubavi.

Od Bate su se oprostile i njegove brojne kolege. Rečima poslednjeg pozdrava poručili su koliko je veliku ulogu odigrao i u njihovim karijerama. Zahvalili mu na podršci, savetima i bezrezervnom prijateljstvu.

- Za nas si bio Bata, kao i za sve ljude, samo što smo mi imali privilegiju da te smatramo starijim bratom, kada treba ocem, učiteljem - rekao je Milorad Mandić Manda. - Hvala ti za nagradu što smo te upoznali, igrali sa tobom, delili kadar. Od tebe smo krali zanat. Nikad se nisi ljutio zbog toga. Bato, izvini, što nismo krali i više, jer znao si da ćemo ukradeno deliti sa narodom, da će još dugo kroz nas živeti neki tvoj geg, pogled, emocija...

Manda je, potresen, jedva govorio. Nekoliko puta je zastajkivao, ali je uspeo da poruči da je ovo jedna tužna godina za glumce.

- Budžet onog gore ministra kulture mora da je mnogo veći kada mu treba tolika podela - kroz suze je govorio Manda. - Mnogo si nas, Bato, voleo. Mi tebe nismo. Obožavali smo te.

Od voljenog kolege i učitelja, pred crkvom, oprostila se dirljivim rečima Danica Maksimović, koja se prisetila prvog kadra koji je podelila sa Batom.




Tužnu povorku do Aleje zaslužnih građana poveli su Batini partijski i glumački prijatelji Ivica Dačić, Žarko Obradović, Aleksandar Antić, Dragan Petrović, Boda Ninković, Manda i Dragan Bjelogrlić, koji su nosili kovčeg. Nad humkom su govorili Radoš Bajić, Radmila Živković i Bjelogrlić.

- Zbunjeni, džaba sedimo u gledalištu, zagledani u belinu bioskopskog platna - opisao je Bajić prazninu koja je nastala u srpskoj kinematografiji Batinim odlaskom. - Skamenjeni mukom i poštovanjem miliona koji ti se dive, nemi pred tvojim grandioznim delom, teško prihvatamo istinu da dalje moramo sami. Postiđeni pred tvojom dobrotom, humanošću i očinskom ljubavlju, preslišavamo se da li smo kadri da nastavimo tamo gde si ti stao. Odlaziš u legendu, dragi učitelju, kao i u mnogim svojim filmovima u kojima si briljirao, zadnji u koloni, pre odjavne špice.

Teško govoreći, kroz suze, Bati je poslednji pozdrav uputila i prijateljica, glumica Radmila Živković.

- I sad imam tremu, baš kao i pre četrdesetak godina, kada sam te prvi put ugledala pred sobom u kadru - rekla je Rada Živković. - Nadam se da ćemo nekada dostići ono što si ti bio kao čovek - divan, hrabar, nepokolebljiv, ali suptilan i nežan, što mnogi i ne znaju.

Najveći glumački sin srpskog naroda, kako je Batu nazvao Dragan Bjelogrlić, otišao je u večnost.

- Ne postoji mali narod a da ima tako velikog glumca - rekao je Bjela. - Postao je najveći davno i ostao to do kraja. Dok bude postojao naš narod, postojaće i legenda o Bati. Bio je institucija i autoritet, ali nikada nedodirljiva glumačka zvezda. Prosto, bio je Bata. Delija, koji je glasno govorio, smejao se, pevao i nežno voleo svoju suprugu Lulu. I svoju decu i unuke. Došlo je vreme da ti kažem poslednje zbogom. Ti si nas sve nesebično primao na svoje glumačke grudi, kao pravi otac. Sada smo ostali sami. Otac je otišao, ostavljajući nam u amanet da i mi postanemo očevi novim glumačkim generacijama. Pokušaćemo, moramo, to nam je tvoja zaostavština. Ono što nisam rekao je da su ljubav i podrška koju su ti u najtežim trenucima bolesti pružili tvoja Lula i porodica, nešto najlepše, najveličanstvenije, najdirljivije, što sam ikada video. To je pravi srećan kraj velikog dostojanstvenog života. Mirno počivaj, legendo.



OTIŠAO S NEZASLUŽENOM RANOM

ODLAZIŠ u legendu dragi moj učitelju - rekao je Radoš Bajić. - Nažalost ni kriv ni dužan odlaziš sa brigom. Sa ranom neprebolnom koju nisi ni zavredeo, niti zaslužio. Sve što si imao, znao i umeo ostavio si svojoj deci Miljku, Jeleni, unučadi Dini, Velimiru, Mileni, Jelisaveti, Julijani, Obradu i dragoj Luli. Toliko si nam ostavio, a šta je tebi Srbija i koliko dala i vratila? Svaki ljudski stvor ima pravo da u trenutku kada odlazi, pored njegovog odra budu njegovi najmiliji. Čime je Bata Živojinović zaslužio da njemu to pravo bude uskraćeno? Valjda će neko biti dovoljno učtiv i kuražan da odgovori.


PRIJATELjI

BATU su na večni počinak ispratile brojne kolege, među kojima su glumci Merima Isaković, Mira Banjac, Milorad Mandić Manda, Lazar Ristovski, Gorica Popović, Jelena Žigon, Vesna Trivalić, Radoš Bajić, Rale Zelenović, Boda Ninković, Vesna Čipčić, Branimir Brstina, Rada Đuričin, Goran Sultanović, Miodrag Krstović, Momčilo Otašević, Nataša Ninković, Zoran Cvijanović, Svetozar Cvetković, reditelj Lordan Zafranović. Očekivano, bilo je prisutno rukovodstvo SPS, ali i Joška Broz, a među prvima se na groblju pojavio Vojislav Šešelj, lider SRS. Na sahranu Bati došli su i Lepa Brena, Boba Živojinović, Duda Ivković, Dragan Džajić, Radoslav Zelenović...