Porodica Bate Živojinovića: Nadali se da će opet da pobedi

BEZ reči je porodica Velimira Živojinovića, posle ohrabrujućih poruka koje su do nedelje upućivali medijima da je njihov Bata dobro. I uveravanja da se nadaju da će i iz ove borbe sa bolešću izaći kao pobednik. U takvom uverenju i Batina ćerka Jelena, koja je više od dve nedelje bdela uz oca, vratila se na Kubu, gde je u neverici primila vest o očevom odlasku.

- Vidimo se kod kuće, junače - kazala je Bati na rastanku.

Nisu se predavali Živojinovići, želeli su da veruju u Batinu pobedu. A, niko nije imao prava da unosi sumnju u nadu koju su i sami podgrejavali do ovog, poslednjeg trenutka.

- Šta da vam kažem. Hvala vam najlepše za saučešće - odgovorio je, vidno potresen, Batin sin Miljko na naš telefonski poziv koji smo mu uputili u Pariz, ni čitav sat nakon što su mu javili da je njegov otac izgubio bitku života.

Iz Pariza, u kome gotovo deceniju Miljko Živojinović živi, čuli smo i Miljkov odgovor na pitanje ima li ikakvih izgleda da će mu biti omogućeno da isprati svog oca.

- Kad tih izgleda nije bilo do sada, kako je moguće da ih bude za dva dana - kazao je.

Sa ocem se poslednji put video u januaru 2011. godine. Tada su Miljka Bata i Lula posetili u Parizu. Od tada, svi zajedno, cela porodica, prošli su teške trenutke. Batin udar u srce posle osude sina bez suđenja, kako je govorio legendarni Valter. Pa, operacija na Institutu "Dedinje". Potom, gangrena i gotovo izvesno izlečenje na Kubi uz nadzor doktora Montekina. Ali, ovo, gotovo izlečenje, poremetila je kasnija povreda noge, na snimanju filma "Led". A, ubrzo i više moždanih udara. Lečenje u "Svetom Savi" i ponovo, gotovo oporavak u Selters banji... Sve do poslednjeg, naglog pogoršanja zdravlja, uoči vaskršnjih praznika, i amputacije dela leve noge. I, nažalost, nepovratne životne Batine snage.

Dina Živojinović

Za sve ovo vreme, otac i sin, Bata i Miljko, jedan drugom su telefonirali, gledali se preko skajpa. Bili duet u pesmi "Moj galebe". Miljkova ćerka Dina bila je uporna da ih preko skajpa spoji poslednji put, uoči proteklog vikenda. I ona je samo kratko odgovorila na reči saučešća. Dovoljno da u najtežem danu za Živojinoviće ne tražimo više od te dve reči: "Hvala vam." Ni od nje, ni od Batine Lule, ni njihove kćerke Jelene. Ne bi bilo fer. I, ne bi bilo ljudski.

Batina sestra Stanka Đukić i Jelisaveta Seka Sabljić u ponedeljak ispred porodičnog doma Živojinovićevih, Foto P. Mitić

PRIJATELjI SADA I UVEK