UMREŽEN, naravno, već obavestih drage mi ljude da će se, ovih dana, moje pesme zvati DESANČICE! Nagradom njena imena, ozvaničen sam kao pesnik u rodu našemu. Gordost mi je zabranjena, al malčice šepurenja samo je naglašenje koliko ljubavi i poštovanja imah za njenu ličnost, stvaralaštvo, za otmenost, plemenitost, blagost ... ali i tvrda životna načela u teškim časima - kaže za “Novosti” pesnik Momčilo Mošo Odalović, povodom nagrade “Desanka Maksimović”, koja će mu sutra biti svečano uručena u Brankovini.

Priznanje koje dodeljuje Zadužbina velike srpske pesnikinje pripala mu je za celokupno delo i ukupan doprinos srpskoj poeziji za decu.

Već četiri decenije ispisuje tople stihove, pravu poetsku enciklopediju detinjstva. Iza sebe ima dvadeset sedam pesničkih zbirki, među kojima su “Vrlo važno”, “Od amebe do bebe”, “Mama je glagol od glagola raditi”, “Druže tata, kućni komandante”, “Reče mi jedno dijete”, “Kosovčice”... Dobitnik je svih važnih nagrada za dečje pesništvo. Rođen je u Starom Grackom, u “Jedinstvu” je radio kao novinar, urednik “Jedinstva za decu” i glavni urednik “Đurđevka”, a od 1994. živi u Smederevu, kao slobodni umetnik.

* Šta pamtite iz čestih susreta sa Desankom Maksimović. Gde ste se najčešće viđali?

- Da spomenem Pesničke susrete “Lazar Vučković” na Kosovu. U dvadesetak godina, veći deo programa pred decom - Desanka redovan gost, ja voditelj programa: Priština, Prizren, Sredska, Štrpce, Zubin Potok, Gračanica... Potom - na “Zmajevim igrama”, “Goranovom proljeću”, do Maribora, recimo... I napričali se, bogme. Ja njoj o Kosovu, ona meni o slutnjama, strahovima.

SLIKANjE NA NERVNOJ BAZI * KOJE mesto u vašem stvaralaštvu zauzimaju slike, ilustracije, skulpture, fotografija?
- Nekad se za ljude od više darova govorilo mnogosvećnjak, i neka bude tako za one bogomdane. U nas bi se reklo “svaštočinja”, ali ne u pogrdnom značenju. Najpre, uz oca stolara, svi smo, mislim na braću, bili dobri stolari. Za slikanje, ilustrovanje, govorio bih da to radim “na nervnoj bazi”, pa me prekorio Duško Trifunović: “Nemoj tako, stari moj! Ako kažeš da ne valjaš, svi će ti povjerovat... a ti to dobro radiš!” Hvala mu!

* U čemu leži tajna dobrog pisanja za decu?

- Da se pošalim malo. Tajna nije u radnoj sobi i šarenim sveskama i olovkama u boji - da deci ukrasimo dane. Imam religiozno polazište. Sročih negde: koliko dara, toliko žara, odnosno stvaralačkog temperamenta. Dakle, dato nam rođenjem! I Desanku, negde u nekoj školi, priupitala deca: - Zašto ste odabrali da budete pesnik?! Naivno, simpatično, a Desanka će, isključivo: - To je meni moja majka dala!

* U vašem opusu majka ima posebno i izuzetno mesto, kao u čuvenoj pesmi “Mama je glagol od glagola raditi”...

- Lepa je okolnost da se u našem lepom jeziku “bračnim završecima” divno susreću majka i bajka. Da, ali to je ona gotovanska rima, varljiva i lažljiva u ovim žalostivim vremenima. Mene je odnegovalo sirotinjstvo. U mojih roditelja desetoro dece - pet kćeri i pet sinova! Hajde, Odaloviću, ako te majka rodila, rimuj majka-bajka. Neka ova laka (dobronamerna) rima ostane deci u literarnim sekcijama. Ponekad me, zbog “Mama je glagol...” i nekih srodnih pesama, zovu “mamski i dečji pesnik”. Simpatično mi.

* Gde nalazite nadahnuće za pisanje?

- Valjalo bi nekako isključiti spoljni svet - i zemaljska i nebeska dešavanja (nepogode), pa se ponadati nadahnuću. No, mojoj moći sve je nedostupno; otkazalo i dugme i daljinski. Kao ranoranilac, dugo sam pisao pesme našte srca; ponekad se s pesmom budio, a sada, evo da upotrebim zemljodelatni izraz, grabuljam jutarnje informacije, plastim ih, sadevam... do pune guše i bolne duše.

* Kakvi su nam danas kulturni i duhovni orijentiri, kako se brinemo o vaspitanju i obrazovanju mladih?

- Signalizacija i orijentiri u saobraćaju su konkretna i korisna pojava. Što se kulture i duhovnosti tiče, strahujem od dezorijentira, odnosno političkog poentilizma iz Brisela. Tačka po tačka: poentilizam! Novi umetnički pravac orobljavanja malih zemalja. Obrazovanje mladih ljudi je tragična pojava!? Svake godine desetine hiljada obrazovanih odoše na Zapad, a ne možemo ih učiti čobanluku, takve smo škole odavno pogasili.

* Dugo ste već u Smederevu. Kako su napuštanje kosovskog zavičaja i nevolje seoba uticale na vaše stvaralaštvo?

- Seobom, svi orijentiri (i strane sveta) ostanu u rodnom mestu, ma kud se kretao. Kao dečjem pesniku, ostaje mi samo da prikupljam sličice iz retrovizora sopstvenog, tamošnjeg detinjstva u Starom Grackom kod Lipljana - uz Sitnicu, pri Goleš planini...