Suparnice i primadone

DVE suparnice, glumice, pa još primadone! Već na prvi pogled zvuči zanimljivo novi naslov na repertoaru zemunskog teatra "Kart blanš", a još kada se zna da u komadu igraju Tanja Bošković i Rada Đuričin (u režiji Irfana Mensura) - eto dobre vesti za pozorišnu blagajnu!

Ipak, predstava "Primadone", inspirisana dramom "Opsada Lenjingrada" savremenog španskog pisca Sinestere, trebalo bi od 23. maja da bude mnogo više od kasa-štiha. U ovoj duhovitoj, tragikomičnoj priči o udovici i bivšoj ljubavnici istog čoveka (upravnika, reditelja i glavnog glumca jednog pozorišta) biće reči ne samo o starom rivalstvu na životnoj i pozorišnoj sceni, već i o ljubavi i nadi, snovima i javi. Jer, posle slave, reflektora, velikih rola i starih sukoba, njih dve žive u napuštenom teatru sa uverenjem da ga mogu sačuvati od rušenja.

- Pred publikom će se naći dve ocvale primadone i nekadašnje rivalke, koje danas žive zajedno braneći da njihovo pozorište postane supermarket - otkriva nam Tanja Bošković. - One, čije je vreme prošlo, nalaze način da ne dozvole da ih primitivizam pregazi, sa starinskom idejom da živom rečju mogu sačuvati teatar i umetnost. Njih dve su u drugoj brzini od sveta koji ih okružuje, brane i jezik od svega onoga čemu u umetnosti nema mesta. Stare rivalke miri ideja da se još nešto uzvišeno može uraditi za spas života, kulturnog i ličnog identiteta... Lično, da ne verujem u sve to, mislim da bih sutra umrla! Moja nada je tako i poruka ovog komada.

A reditelj Irfan Mensur, posle monodrame "Glumac, kaži nešto smešno", ponovo preispituje mesto pozorišne umetnosti u kulturi danas: ako je pozorište ogledalo društva, kakvo smo mi društvo danas? Zato je i odabrao komad koji govori o primitivizmu, o otkrivanju i samospoznaji problema koji muče stvaraoce, o bespoštednoj borbi u kojoj su jedina merila procenti, kalkulacije, rejtinzi.

- "Primadone" su deo i moje lične borbe protiv primitivizma koji sve češće ulazi u instutucionalno pozorište - ističe Mensur. - Nemam ništa protiv estradnih predstava, ali ta pojava je suviše uzela maha. Srećan sam da dve etablirane glumice, kao što su Tanja Bošković i Rada Đuričin, stoje iza ovakve ideje i predstave. Jer, njih dve svojim životima i karijerama dostojno brane integritet pozorišta. Uz ironiju, komad nosi i izvesnu dozu satire prema stvarnosti u kojoj živimo. Nažalost, uprkos svemu, od grešaka i zabluda se ne možemo ni zaštititi ni sačuvati.