Ivan Vuković: Heroji više ne postoje

JEDAN od najpoznatijih junaka francuske književnosti, Rostanov Sirano de Beržerak, posle četvrt veka ponovo će se naći na sceni Narodnog pozorišta - ovog puta pod nazivom "Sirano" i u režiji Ivana Vukovića. Premijerno izvođenje je 13. maja na sceni "Raša Plaović", a o znamenitom pesniku, mačevaocu i nesrećno zaljubljenom mladiću (čija je duhovna lepota, nažalost, ostala u senci ogromnog nosa njegovog vlasnika), pozorišni tvorac kaže:

- U ovoj predstavi desetak glumaca igraće četrdeset likova. To je glumačka trupa koja izvodi komad (zato se predstava i zove samo "Sirano"), budući da je zapravo reč o predstavi u predstavi - objašnjava Vuković. - Prvi čin komada i počinje u pozorištu kada Sirano prekida izvođenje, tako nastaje nova predstava. Odatle i naša ideja o "dupliranju".

Kako saznajemo, jedini uslov koji je mladi reditelj postavio pre početka rada bio je da Sirana igra Miloš Đorđević.

- Miloš je često igrao u komedijama, a i privatno je veoma duhovit. U komadu nije lako pobediti patetiku, prisutnu kao i svuda gde ima melodramskog zapleta. Zato sam Milošu rekao da mora da bude duhovit, ali nikada ne sme da bude smešan! Jer, duhovitost je uvek svestan čin. To je i borba protiv tuge, besmisla, straha. S druge strane, smešno je banalno. Između ostalog, i što čovek ne zna da je smešan: ponekad upravo kad misli da je ozbiljan. Smešan je i kada njegove moći nisu u saglasju s njegovim ambicijama, a cilj sa mogućnostima...

Vuković ističe da živimo u vremenu u kojem ne postoji sud istorije. Sve se dešava - danas. I ako niste u pravu danas, nećete biti nikada. Zato naše vreme i nema autoritete, budući da oni moraju da se poštuju i dokazuju.

- Niko više i ne radi ono što bi moglo biti prepoznato tek u budućnosti. Sirano je onaj koji to radi i mi zato radimo "Sirana". On je, pre svega, spontan, a našem vremenu spontanosti nedostaje: divimo se spretnim umesto talentovanima ljudima. Poštujemo one koji su "fokusirani". Heroji više ne postoje, budući da heroj ne može biti praktičan čovek. Da jeste, ne bi bio heroj... Sirano ima sve osobine nekadašnjeg junaka - sam bira i delo i cilj. I sam je sebi najbolja mera. Kad takav heroj pogine nedostojno, tako što mu neko razbije saksiju o glavu, sve zaliči na vic.

Ironija sudbine, objašnjava Vuković, jeste i u činjenici da su ratovima i teškim vremenima potrebni heroji. Kada nevolja prođe, oni postaju višak. Nastavljaju da se bore i niko ne može da ih kupi. Tako "miru" postaju najveći neprijatelji:

- Za heroja Sirana i ljubav je bitka u kojoj, nažalost, gubi. Ali on se diže, stresa prašinu i ulazi ponovo u okršaj. Rostanova priča jedna je od najlepših u svetskoj dramaturgiji, iako ta ljubav ima samo jednu ljubavnu "scenu" na samom kraju. Uostalom, Sirano voljenoj Roksani nikad ne priznaje otvoreno svoja osećanja, veruje da su ona veća i od čoveka samog...