Gordan Mihić: Zanosi i zablude prvih Nemanjića

DA je bilo pameti i poštovanja prošlosti, dosad bi sve naše velike istorijske teme odavno bile obrađene u TV serijama. Ali one koji odlučuju o kulturi, pa i većinu TV stvaralaca, istorija je slabo zanimala - poručuje, za "Novosti", Gordan Mihić, čiji je scenario pod šifrom "Snovi" izabran na anonimnom konkursu za snimanje dramsko-igrane TV serije "Krunisanje Stefana Prvovenčanog: Prva nemanjićka kraljevina".

Mada ga je, kaže, davno prošla želja za dokazivanjem na konkursima, jer je u biografiju upisao 50 igranih filmova i 18 TV serija, proslavljeni scenarista priznaje da mu imponuje pobeda na tako značajnom takmičenju.

- Nije tu reč o mom izazovu, već činjenici da je to bila jedina mogućnost za pokušaj oživljavanja projekta "Rađanje", započetog pre mnogo godina i napuštenog, a do koga mi je mnogo stalo. Jer sve dosad nije bilo interesovanja za Nemanjiće i sagu o stvaranju prve ujedinjene srpske države. Izazov je bio i rizik u koji se valja upustiti. Trebalo je napisati 12 jednočasovnih epizoda, sa ukupno 500 strana, da ne govorim o proučavanju istorijske literature, desetinama knjiga, ogleda i udžbenika, a sve to uz opominjuću mogućnost da sav trud može biti uzaludan - ukoliko ga žiri ne oceni vrednim. Srećom, lepo se završilo.

* Zašto se toliko dugo čekalo na ekranizaciju priče o Nemanjićima, dok vaše strane kolege moraju da izmišljaju radnju za kostimirane serije?

- To je prosto neverovatno, s obzirom na burna, hiljadugodišnja zbivanja, počevši od prednemanjićkog perioda, preko vremena Stefana Nemanje i njegovih potomaka, pa Hrebeljanovića, Lazarevića, Brankovića, epohe turske okupacije, do tragičnih i veličanstvenih ličnosti 18, 19. i 20. veka. Drugi narodi, s manje uzbudljivom istorijom, ovekovečili su sve što su mogli, stvarajući ne samo umetničke dokumente, već i visokokvalitetnu umetničku robu, koja je s lakoćom prelazila granice, osvajala gledališta i - mnogo zarađivala. To ovde niko nije shvatio, i pravo je čudo što se RTS najzad odlučio da preseče stvar i započne, verujem, dugoročni proces obrađivanja naših istorijskih tema.

* Kako će na malom ekranu vaskrsnuti vreme Nemanjića?

- Priča kojom sam se bavio, odnosno koju je tražio RTS, tiče se prvih Nemanjića, koji nisu imali dvorove i raskošan dvorski život. Ali bilo je mnogo bitaka, mnogo uzbudljivih istorijskih susreta Nemanje, Stefana i Save s moćnim carevima i kraljevima, poput Manojla Komnina, Fridriha Barbarose, ugarskih i bugarskih vladara, tako da budžet sigurno neće biti mali. Ljudi sa RTS-a su mi rekli da čak razmišljaju o tome da angažuju vrhunske strane eksperte za digitalne efekte, posebno u stvaranju odgovarajuće autentične atmosfere onog vremena, kakva je, recimo, postignuta u nedavno prikazanom filmu "Magbet". Ali još je rano da se govori o tome, jer sam tek nedavno predao završnu verziju svih 12 epizoda, urađenu po primedbama i sugestijama tima istoričara oko profesorke Smilje Dušanić. Sad treba da se odabere reditelj, započnu razgovori sa njim i formira ekipa.

* Ko je vaš Stefan Prvovenčani? Onaj o kojem smo učili iz udžbenika, ili čovek od krvi i mesa?

- Ne volim mitomaniju i idealizaciju istorijskih ličnosti, niti bih se ikada upuštao u poduhvate te vrste. Želeo sam da prikažem prve Nemanjiće kao ljude od krvi i mesa, sa njihovim zanosima, ljubavima, strastima, slabostima, zabludama. Ljude koji stvaraju istoriju, moć, slavu, uživaju u životu, ali imaju i teške krize, sukobe, patnje i kajanja. Otkako sam počeo da pišem za film, TV i pozorište, uvek sam pred očima imao glumce koji bi mogli da igraju moje likove. I ovog puta, dok sam ispisivao stranice "Stefana Prvovenčanog", zamišljao sam određene glumce i glumice. Ali ne bi bilo u redu da to sada iznosim, jer glumački sastav tek treba da se usaglasi sa RTS-om, kao producentom, i rediteljem.