Ugovori sa đavolom

GOTOVO sve susedne zemlje zakonom su zaštitile imovinska autorska prava filmskih radnika. Bugarska, primera radi, ima zakon koji jednom rečenicom sve reguliše: ugovori kojima su u vreme komunizma i socijalizma filmskim radnicima oduzeta autorska prava se poništavaju, i sva prava se vraćaju autorima.

Kako za "Novosti" kaže reditelj Srđan Dragojević, inicijator osnivanja organizacije pri Udruženju filmskih umetnika Srbije, UFUS zaštita - Organizacija filmskih autora Srbije, oni od Zavoda za intelektualnu svojinu previše dugo čekaju izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti na ostvarivanju kolektivnih imovinskih autorskih prava.

- Zašto čekamo toliko dugo? Zato što se emiterima isplati da podmite bilo koga da bi ostvarili ogromne uštede na ovom polju. Na godišnjem nivou, njihove "uštede" se mere milionima evra, a na decenijskom, desetinama miliona. Za toliko para su opljačkani filmski radnici, a to je sasvim "solidan" fond kojim može da se podmiti bilo ko da bi se čitava stvar stopirala - kaže Dragojević.

On objašnjava i zašto vlast nikada nije htela da reaguje na ovu pljačku koja traje decenijama.

- Budimo precizni i jasni - vlast ne reaguje jer ima dogovor sa emiterima da na njihovim kanalima ima povlašćen položaj. Mi ćemo vama dati prisustvo na televizijama, a zauzvrat, vi ćete nama omogućiti da ostvarujemo ekstreman profit. Neplaćanje autorima samo je mali segment ovog "ugovora sa đavolom" - smatra Dragojević, navodeći primer "ogorčene borbe u Skupštini Srbije, kada su poništeni legalno izabrani kandidati za članove Regulatornog tela za elektronske medije (REM)".

- Od strane civilnog sektora siledžijski je izguran kandidat koji je dobio više glasova i već se oprobao kao član REM-a. Jer, normalni ljudi u tom telu, koji bi zabranili rijaliti i pornografske emisije, smrtna su opasnost za taj biznis. Ti ljudi bi ovo "smeće" zabranili i emiterima oduzeli licencu.

U čitavoj priči o emiterima, pljačkama filmskih autora, korupciji, Dragojević smatra da je najvažnije to što država u svemu tome ne vidi problem, pa zato i ne donosi zakone.

- Stvar je ugla posmatranja i perspektive. Kada je nekom duhovni i estetski ideal turbo folk, splav, Dubai, crni "audi", gliser i starleta, gde je tu - "problem". On će ionako da kaže - "nema problema".

Zoran Simjanović, predsednik Upravnog odbora UFUS zaštita, ipak se nada pomaku, jer je Nacionalni savet za kulturu pozvao i Vladu Srbije da što pre pokrene donošenje zakona u ovoj oblasti. Kako po regulativi može da postoji samo jedna organizacija kao što je UFUS zaštita, zakonsko rešenje više ne bi trebalo da bude toliko "komplikovano".

- UFUS je okupio više od 150 filmskih radnika i njihovih naslednika koji su potpisali ugovore sa UFUS zaštitom i ovoj organizaciji preneli svoja prava.

Time je, kaže Simjanović, zaštićeno više od 500 najznačajnijih dela srpske kinematografije.

- Nadam se da će nam Zavod za intelektualnu svojinu uskoro dati registraciju. Ali postoji još jedan problem - autori su bili ucenjivani i ustupali su svoja prava producentima koji im nikada ništa nisu plaćali. Zbog toga bi zakon morao da ima odredbu da se ta prava vrate autorima.

KAKO DA IH HAPSE?

NI Dragojević nikada nije dobio ni dinara od emitera za svoje filmove. U većini zemalja Evrope, scenarista i reditelj po zakonu dobijaju između 150 i 300 evra od svakog TV prikazivanja.

- Evo još jednog plastičnog primera za pljačku: za snimanje filma "Mi nismo anđeli 2" uzeli smo kredit od banke, i to ne domaće, i morali smo da ga vratimo u kratkom roku. Film je startovao sa 40.000 gledalaca dnevno, a "piratsko" izdanje se pojavilo šestog dana, kada smo već imali četvrt miliona gledalaca. Tada je poseta bioskopima pala za 150 odsto! Danima sam molio inspektore da spreče "pirate" na ulici, dok nisam dobio objašnjenje - kako da ih hapse kad je glavni "pirat" brat supruge tadašnjeg predsednika!