Zajednička izložba slikara Aleksandra Rafajlovića i vajara Zdravka Joksimovića

DUGOGODIŠNjI prijatelji, slikar Aleksandar Rafajlović i vajar Zdravko Joksimović, "uparili" su svoje radove, a ovom susretu dva različita pogleda na svet i umetnost moći će da prisustvuju svi koji se večeras (14. aprila) od 20 časova upute u Muzej "Cepter", u Knez Mihailovoj. Njihova postavka "Jedan jedan dva", nastavak je saradnje započete pre više od decenije zajedničkom izložbom u Galeriji "Nadežda Petrović" u Čačku. Tada su oba naša ugledna stvaraoca predstavila po 19 radova, koji su imali međusobnu vezu.

Neke veze su bile direktne, druge tajnovite ili delikatne, a radovi sa prve zajedničke postavke "Jedan jedan", izloženi jedan pored drugog postali su - zajedničko delo.

- Tragajući za razlogom zbog koga izlažemo zajedno, došli smo do toga da je energija koja se stvara između naših dela ono što ih povezuje - kaže Aleksandar Rafajlović, napominjući, u šali, da je on lepši deo ovog umetničkog dvojca bez kormilara. - I samo postavljanje ove izložbe bilo je uzbudljiv proces, jer se stavljanjem dela u jedan novi kontekst dobija taj višak, bilo da je reč o onim radovima koje smo stvarali pre 12 godina, ili nekim nastalim posle prve zajedničke postavke. Ova izložba tako sada nudi novo značenje i zračenje.

Ni za čačansku, ni za beogradsku izložbu radovi nisu nastajali namenski, već nezavisno, pa su se veze između njih uspostavljale naknadno, objašnjava Zdravko Joksimović:

- Svaki umetnik reaguje na nešto što mu je u vidnom polju, a način na koji opaža svet i potom stvara delo, može da bude u vezi sa drugim autorom, a postoje i veze između radova koje se otkrivaju post festum. Rafajlović i ja slično razmišljamo, ali su te veze nekad čvršće, nekada labavije. Upravo u činjenici da ne postoji zajednički ključ kojim se one mogu definisati daje ovoj postavci neku vrstu raskoši - zaključuje Joksimović.

STANjE DUHA

ISTORIČARKA umetnosti Maja Stanković, koja će večeras otvoriti izložbu, u predgovoru kataloga ističe da se tačke susretanja Rafajlovića i Joksimovića prepoznaju u određenom motivu, boji, formi, temi, materijalu, osećanju ili načinu mišljenja. Iz fragmenata stvarnosti i svakodnevnog iskustva oba umetnika ukazuju na "stanje duha" našeg vremena.