Tražim Leonardov tajni portret

MOŽDA bi neko dao bogatstvo za sliku Leonarda da Vinčija, ali uglednog beogradskog advokata Veselina Cerovića više zanima njegov život. Još kao student prava počeo je da se interesuje za genijalne ideje velikog slikara i pronalazača, pokušavajući da otkrije odakle potiče njegovo nadahnuće. Kasnije su ga privukle Leonardove misterije. Govorilo se da je autor čuvene "Mona Lize" bio čuvar najvećih tajni čovečanstva i da je mnoge od njih ostavio skrivene na svojim platnima.

- Najveća je tajna da li je Leonardo "prisutan" na njegovoj "Tajnoj večeri" - kaže nam Cerović. - Niko ne zna kako je on izgledao u mladosti. Renesansni genije nije iza sebe ostavio autoportrete iz tog doba. Ali ko zna... Možda je negde ostao sakriven. Možda se njegov lik iz mladosti pojavi do 2019. Tada će ceo svet obeležavati pet vekova od njegove smrti.

Traženje Leonarda na slikama postala je omiljena Cerovićeva zabava. Ali, on nije jedini koji se interesuje kako je zapravo izgledao Da Vinči. Istoričari umetnosti dugo vremena su smatrali da je slikar svoj lik umetao i na svoja platna.

- Istoričar umetnosti Ros King ima uzbudljivu teoriju da je Da Vinči naslikao samog sebe čak dva puta na "Tajnoj večeri" - otkriva Cerović. - On veruje da je Leonardo iskoristio svoj lik kao inspiraciju za apostole Tomu i Jakova Zevedejeva, a i ja sam gotovo siguran da je Leonardo na ovom delu - neverni Toma.

Postoji portret čoveka iz 1515. godine, za koji se pretpostavlja da je Da Vinčijev autoportret. Muški lik na toj slici ima grčki nos, kovrdžavu kosu i dugu bradu, i podseća na apostole Tomu i Jakova.

- Leonarda su "tražili" u liku "Mona Lize" i još nekim njegovim delima, a "Tajna večera" došla je poslednja na red da se na njoj potraži slikarev lik - kaže Cerović. - Dokaz za ovu pretpostavku zasniva se na malo poznatoj pesmi Gaspara Viskontija iz 1490. Leonardo je u to vreme radio "Tajnu večeru". Gasparo, inače prijatelj umetnika, u pesmi se na duhovit način podsmeva nepoznatom umetniku što je svoj portret umetnuo u slike "i pored toga što je zgodan".

Cerović podseća da se u poslednjih pet decenija malo novog saznalo o Leonardu. Pronađene su dve "Madone", jedna je završila u Njujorku, a druga u Sankt Peterburgu.

- Mnogo njegovih slika je uništeno. Ostalo je dosta crteža koji otkrivaju Leonardovu harizmu - kaže naš sagovornik.

Upravo jedan crtež uticao je na to da se Cerović zainteresuje za Leonardovo stvaralaštvo. Još dok je bio student, Cerovića je interesovao pojam krivice. Slučajno je naišao na Leonardov crtež obešenog čoveka. Crtež je na njega ostavio snažan utisak, i tako je počeo istraživanje. Zanimljivo je da se taj crtež nalazi i na tarot karti na kojoj je predstavljen obešen čovek.

- Tokom pobune u Firenci, Leonardo je bio na strani Lorenca Veličanstvenog, koji je bio njegov mecena - kaže Cerović. - Na crtežu je prikazan ubica njegovog brata. Mnogi su upitali Leonarda zašto crta ubicu. U to doba niko nije slikao obešenog čoveka. Rekao im je da je taj obešeni čovek slika njihovog društva i da hoće da ostavi svedočanstvo budućim generacijama. Da novi naraštaji znaju kako je taj čovek bio obučen, kakvo mu je bilo lice, telo kad je opušteno... Dugo sam razmišljao kako neko ko je bio na suprotnoj strani, sada ima sažaljenje prema ubici i čak ga slika s velikim poštovanjem. To govori da je Leonardo imao slobodarski um koji je shvatio smisao života i stradanje. Ovaj njegov crtež izaziva divljenje.

* Veselin Cerović

Leonardo većinu svojih dela nije potpisao. Potpisivao se sa „LV“, „d“ ili „LV d“ ili „Ld“. Na "Mona Lizi" nije ostavio ni potpis, niti godinu kada ju je naslikao. Verovatno zato što je svoje najpoznatije delo voleo, čuvao i nije se od njega rastao do poslednjeg dana.

- "Mona Liza" je portret duše, oličenje duhovne lepote, ali sam siguran da se iza Đokonde ne skriva Leonardov lik. Ovoj slici obično prilaze kao feminiziranom Leonardovom liku iz mlađih dana. Sve Leonardove misterije, pa i tajna "Mona Lize", bile bi rešene ukoliko bi se pronašao njegov lik iz mladosti. Duboko verujem da će se to desiti. Takve stvari izranjaju slučajno. Bitno je da se dokaže da je to zaista Leonardo. Posle pet vekova neće biti lako - zaključuje Cerović.

UDAR NA HRIŠĆANSTVO

Leonardo je dospeo u žižu interesovanja publike pre nekoliko godina zahvaljujući bestseleru "Da Vinčijev kod" Dena Brauna. U ovom romanu navodno su otkrivene misteriozne šifre koje je veliki slikar "sakrio" u svojim delima.

- "Da Vinčijev kod" je običan komercijalni triler, preveden na 50 jezika - kaže Cerović. - Ali Den Braun je ovom knjigom izvršio veliki udar na hrišćanstvo. Oni koji veruju u njegova piskaranja sada misle da je crkva podmetnula netačne podatke, da je Isus u stvari bio oženjen i da ima potomke. To nije tačno. Poznato je da je Leonardo bio veliki vernik i da nikad ne bi radio protiv crkve.

OTAC MODERNE NAUKE

Renesansni Leonardo mogao je da piše jednom rukom, a u isto vreme drugom da crta. Otac moderne nauke, kako ga nazivaju, izmislio je bicikl 300 godina pre nego što se i našao na ulicama. Takođe je skicirao prvi padobran, helikopter i tenk. Dizajnirao je oklopno vozilo, kočije sa sečivom, čekrk, plovni bager i leteći brod. Ne postoje dokazi da je bilo koji od Da Vinčijevih pronalazaka napravljen dok je on bio živ, kao ni da je neki od njegovih rukopisa objavljen. Njegova najpoznatija slika "Mona Liza" postala je svetski poznata tek nakon što je ukradena iz Luvra 1911. godine. Zabeleženo je da je često kupovao životinje u kavezima samo da bi ih pustio na slobodu.