Pozorišna kritika: Čekajući smisao

ISKUSNI autor Miodrag Ilić je svoju "setnu komediju" o Kazanovi, na kraju života, kada ga niko više ne shvata ozbiljno, i Don Žuanu, mitskom biću iz ženske mašte, zasnovao na finoj ironiji mladosti i starenja. Dvoje mladih, Petar Benčina (Don Žuan) i Andrijana Oliverić (Gizela) su na scenu "Madlenijanuma" doneli vulkansku energiju ne uvek čestite želje za ljubavlju i, samim tim, za večnošću. Oboje u muško-ženskim odnosima vide više takmičenje i utočište od dosade i zakona nego romantičnu želju da se odraze u drugom biću.

Reditelj, i tumač Kazanove, Predrag Ejdus, pravilno je režirao ovu tužno-smešnu igru mladosti i starosti, nekog poštenja u zavođenju i ljubavi prema ženama (Kazanova) i osvajanja iz proste potrebe za promenom (Don Žuan). Kao ostareli Kazanova, Ejdus je bio neodoljiv, uprkos izvesnim zastojima u ritmu radnje, koji su pomalo urušavali njegovu istinitost, ali tačnosti nisu nimalo škodili. Andrijana Oliverić, odlična, kao i obično, Gizelu je prikazala savremenim sredstvima, i verovalo joj se do kraja. Petar Benčina je svojom fizičkom lepotom i začudnim kostimom Marije Marković stvorio lik koji je istovremeno i iluzija i stvaran. Potpuno nepotreban disko kraj je izmestio predstavu iz dobrog teatra.

Marija Lipkovski i Ana Popović su pokušale da od kultnog događaja teatra apsurda, "Čekajući Godoa" Samjuela Beketa, naprave zabavnu predstavu. Zahvaljujući odličnim mladim glumcima (Ivan Mihailović, Uroš Jakovljević, Dejan Dedić, Vladimir Tešović), to im je i uspelo. Čekanje je, volšebno, postalo duhovito čekanje smisla na ovim prostorima, u okruženju događaja, koji izmiču logici i likova koji se transformišu bez stida. Treba reći: timu ove Beketove filozofske drame je uspelo da budu zabavni i zato što su, prosto, napustili Beketova stroga uputstva za igranje "Godoa". Skratili ga i preusmerili. To je, kako se priča, zabranjeno. Ne bez razloga. No, treba pozdraviti ovog i ovakvog "Godoa". Svaka generacija treba da ima svoj način da čeka zrelost. I ovako se može.

Obe ove predstave, i "Kazanova protiv Don Žuana", i "Čekajući Godoa" su osveženje u okviru malih pozorišnih formi, u kojima se predstavljaju majstori. Bilo je prijatno pozdraviti ih.