Raša Popov: Još postoje Dositeji

ROĐEN na istoj strani Banata kao i Dimitrije Obradović, od radoznalosti nazvan Dositej, Radivoj Popov se upregao u nimalo lake prosvetiteljske i stvaralačke čeze - govorio je nadahnuto pesnik Ljubivoje Ršumović na svečanosti upriličenoj povodom dodele nagrade "Dositej Obradović" za životno delo Popovu. Naglasio je Ršum i da je u ovo doba prava dragocenost imati jednu takvu plemenitu pojavu u liku i obliku Raše.

A sam Raša, omiljeni Čika generacija srpske dece, a bogami i odraslih, o plodovima svog decenijskog prosvetiteljskog pregnuća skromno kaže:

- Kad sam u nedelju doživeo da Ršum govori o mojoj ličnosti i o mom književnom i televizijskom radu, ja sam bio sav naduven od ponosa: da jedan takav pisac, najtiražniji pisac sa milion i po štampanih knjiga, govori o meni! Pomenuo je čak i moja dva brata, Duška i Lazu, i moju ćerku... Jako je bio zlatan.

Obožavao je, kaže, Dositejev "Život i priključenija" otkako je kao devetogodišnjak pročitao tu knjigu u predratnom izdanju Gece Kona, i još od tada ga nije napustio osećaj da je Obradović bio istinski humorista.

- Dositej je bio fenomen, najpre je učio grčka slova i reči pa je za to od srpskog učitelja kažnjen sa dvanaest duplih kandžija po golom telu, pa je potom učio i latinski... On je osećao pomamnu, goruću želju za učenjem i znanjem - priča Čika Raša. - Kao dete sam bio pomamno željan knjiga. Kad sam ja bio osnovac, Nemci su zatvarali srpske biblioteke po Banatu. Obožavao sam da čitam Žila Verna, Karla Maja, a od jednog dečka sam dobio "SK Kliker" Vlaste S. Petkovića, najpopularniju srpsku knjigu za decu, u mom detinjstvu. Pročitam je do pola, kad eno ga onaj vlasnik, viče: "Popov, vraćaj knjigu!" Tek posle pedeset godina nađem je u antikvarnici, kupim i pročitam do kraja.

Međutim, i u to vreme postojala su, naglašava Popov, ta deca "koja bazaju, razbijaju prozore, gađaju se kamenicama a ne čitaju", manjina je volela lepu reč.

Za Rašu su "novi mali Dositeji Obradovići - naši zlatni olimpijci matematičari.

- Kao neko kome je matematika uvek bila teška, ja se njima divim. Prisustvovao sam kao mlad novinar jednom predavanju iz više matematike, onaj profesor je ispisao celu tablu tajanstvenih formula, ja sam gledao te devojke i momke i zaključio da su oni svi autodidakti, sami su sebe naučili tim tajanstvenim tibetanskim formulama koje stoje na tabli, oni su samorodni geniji koji kod kuće uzmu tu knjigu visoke matematike, čitaju i razumeju. Postoje i danas Dositeji.

DRUGA ŠANSA ĆOPIĆU

PRVI put je Čika Raša dobio sabrana celokupna dela Lava Tolstoja, preko zime je pročitao pet njegovih knjiga i ostao zapanjen "tragičnijom od tragične", novelom "Polikuška", a najradije se do danas vraća Tvenovom "Haklberiju Finu".

- Ta knjiga za koju sam kao već mator čovek saznao da se u SAD smatra klasičnim, a ne delom za decu, najlepša je koju sam čitao, prvi put kad sam imao deset godina, 1943, nije to davno bilo... - priča Popov, i priznaje da je tek sa 83 godine "pružio drugu šansu" Ćopiću, za pet dana pročitao "Prolom", plakao kao kiša i ostao potpuno fasciniran veličinom tog dela i pisca.