NAVRŠAVA se 190 leta otkako su prečanski Srbi od znanja, obrazovanja i nacionalne svesti u Pešti 4. februara po starom, a 16. po novom kalendaru, 1826. godine, osnovali Maticu srpsku.

Ideju o osnivanju, Lukijana Mušickog, uobličio je, i uz pomoć bogatih srpskih trgovaca naklonjenih književnosti, realizovao Jovan Hadžić, a svi zajedno poručili su da Maticu srpsku osnivaju "na polzu srpskog roda".

Danas, bezmalo dva veka docnije, Matica ne predstavlja samo našu najstariju književnu, kulturnu i naučnu instituciju, nego panteon srpskog pamćenja. Košnicu naše kulture.

- Matica nije samo ustanova prošlosti, nego i dragoceno uporište za budućnost - kaže povodom jubileja, za "Novosti", predsednik Matičin, prof. dr Dragan Stanić. - U pogledu odnosa prema takvom bogatstvu kakvo objektivno jeste Matica srpska, mi kao narod i kultura polažemo svojevrsni ispit.

Prema Stanićevom viđenju, ako taj ispit položimo, postaje sasvim realno da ćemo imati pameti i snage da i druge ispite uspešno položimo.

Ukoliko, pak, na tom ispitu padnemo, ukoliko ne uspemo da sačuvamo moćnu i snažnu Maticu srpsku, onda time šaljemo jasnu poruku da kao narod i kultura ne posedujemo elementarnog zdravlja i vitalnosti, te da opstanak jednostavno nismo ni zaslužili.

- Pitanje opstanka Matice srpske, stoga, nije pitanje koje treba da rešavaju samo čelnici ustanove i njeni članovi, nego je to pitanje za svakog samosvesnog pripadnika srpske kulture i za svakog društveno odgovornog čoveka - poručuje prof. dr Stanić.

SVEČANA SEDNICASVOJ rođendan Matica srpska obeležila je svečanom sednicom. O istorijskom datumu i na temu "Mađarske vlasti o Ujedinjenoj omladini i Matici srpskoj" besedio je akademik Vasilije Krestić. Potom je pesniku Đorđu Nešiću uručena Zmajeva nagrada za zbirku stihova "Bolje je biti u manjini".

O odgovornosti, prvenstveno nacionalnoj, vodili su veliku brigu naši preci u Ugarskoj. Po osnivanju Matice, razvili su bogatu izdavačku delatnost. Osnovu je činio list "Letopis", koji je dve godine stariji od Matice, a i danas je najstariji časopis te vrste u Evropi.

Nepune četiri decenije po osnivanju, aprila 1864. godine doneta je odluka da se Matica iz dvospratne peštanske zadužbine dobrotvora Save Tekelije preseli u Novi Sad.

Ideja o preseljenju bila je odvažna, dalekovida i spasonosna u tadašnjem istorijsko-ugarskom ramu, nimalo povoljnom po naše sunarodnike u "žuto-garnoj monarhiji". Pošto je Beč ukinuo srpsko vojvodstvo 1859. godine, Srbi su se suočili sa slabljenjem svog značaja u Pešti.

Stoga, kada je 1864. godine dozrela odluka da se iz rasejanja Matica pošalje kući, Novi Sad se sam nametnuo kao nova adresa. Bio je najvažnije srpsko kulturno središte, tada mnogo jače od Beograda.

O svom trošku Maticu je iz Pešte u Novi Sad preselio bečkerečki trgovac Jovan Forović na parobrodu "Napredak". U 61 sanduk stala je kompletna prva javna naučna biblioteka u Srba.

Doseljenjem Matice, Novi Sad postaje Srpska Atina, žiža srpske kulture i sabiralište srpske političke pameti. U njemu se, kako je zapisao Jovan Skerlić, mislilo za ceo srpski narod. Razvijani su knjižarstvo, novinarstvo i štamparstvo.

Da preseljenja ne beše, verovatno danas ni Matice srpske ne bi bilo. Zahvaljujući dalekovidosti naših predaka, Matica je preživela sedam država i nekoliko različitih političkih sistema. I danas, sa oko 3.000 saradnika, Bibliotekom sa tri i po miliona publikacija i Galerijom vrednih zbirki, stoji stameno i na polzu precima, savremenicima i potomcima.


SEME KULTURNOG POKRETA

IZNIKLA je Matica iz semena kulturnog pokreta posejanog među Srbima u drugoj polovini 18. veka pod uticajem ideja racionalizma i prosvetiteljstva Dositeja Obradovića. Na prostoru od Trsta, preko Beča do Pešte i Temišvara, na kome su Srbi živeli, osim Dositeja rođeno je još nekoliko znamenitih, nacionalno osvešćenih ljudi: Zaharije Stefanović Orfelin, Jovan Rajić, Sava Tekelija, Atanasije Stojković, Božidar Grujić, Stefan Stratimirović. Ta svest je, između ostalog, rodila među Srbima i ideju o naciji.