IKONA Bogorodice sa Hristom koja je iz Crkve svetog Jovana u Benkovcu tokom ratnog vihora devedesetih preneta u Srbiju i spasena od uništenja postala je ovih dana tema hrvatskih medija. Razlog njihovog interesovanja je tvrdnja Milorada Savića, nekadašnjeg kustosa benkovačkog muzeja, da je to delo velikog majstora slikarstva El Greka. Dok je za srpski narod ova ikona svetinja, koju su kao relikviju, kao i u svim progonima, poneli u zavežljaju, u Hrvatskoj nikome do nje nije bilo stalo, sve dok nije nagovešteno da je njen autor možda El Greko.

Savić je, inače, učestvovao u spasavanju kulturno-istorijskog i crkvenog blaga srskog naroda u Slavoniji, a tek ovih dana je pisao o ikoni koja se sada nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Oslanjajući se na zaista neistraženu priču, Hrvati su ekspresno zatražili da se ikona vrati u njihovu zemlju. Pozvali su se na sporazum o preuzimanju umetničke baštine, koja je tokom potonjeg ratnog vihora sa egzodusom naroda preneta u Srbiju, kako ne bi zauvek ostala zarobljena ili spaljena u državi koja u to vreme Srbe nije želela. Iako je u sporazumu jasno navedeno da će odneto kulturno blago biti vraćeno tek kad se obnovi svetinja iz koje je odneto, a Crkva svetog Jovana u Benkovcu čeka obnovu, u tamošnjoj štampi se spekuliše da bi ovu ikonu trebalo "vratiti" u manastir Krka, u kome nikad nije bila!

Savićeva tvrdnja je prihvaćena u tamošnjoj javnosti kao apsolutna istina, iako se stručna javnost, ni srpska a ni svetska, nije ozbiljno bavila ovim radom. Sve je zasnivano na pretpostavci jednog, doduše velikog srpskog poznavaoca srednjovekovne umetnosti. Istoričarka umetnosti Anika Skovran, prva je i zasada jedina dovela u vezu benkovačku Bogorodicu sa Hristom i El Greka. Svoju analizu objavila je u Zborniku Narodnog muzeja još 1997. godine i taj tekst, naslovljen "Dve ikone dva slavna Krićanina" prošao je gotovo nezapaženo. Iako je reč o velikom umetniku, ekspertiza kojom bi se dokazalo autorstvo - nije urađena. Kako saznajemo, ikona iz Benkovca se ne pominje ni u jednom popisu El Grekovih dela.

- Pomalo sam skeptičan da je ikonu iz Benkovca naslikao El Greko, ali stručnjaci za taj period i njegovo stvaralaštvo trebalo bi da daju poslednju reč. Moj lični stav je da ništa ne treba da vratimo u Hrvatsku, ali ako moja crkva veruje da treba vratiti blago naše kulture onima koji su ga palili, pa neka to uradi - kaže istoričar umetnosti Nikola Kusovac, koji je tokom devedesetih učestvovao u spasavanju srpskog kulturnog nasleđa iz Hrvatske.

Ikona sa likom Bogorodice sa Hristom godinama je oštećena čamila u oltaru crkve u Benkovcu.

- Početkom rata sklonjena je sa još 170 ovdašnjih ikona iz crkava. U tome sam i ja učestvovao, jer sam želeo da sačuvam srpsku kulturu - navodi Savić.

Već 1992. našla se u Narodnom muzeju u Beogradu i ubrzo je prikazana na izložbi sa 118 ikona iz crkava Ravnih kotara. Ikonu je nešto kasnije restaurirao Radovan Piljak, konzervator Narodnog muzeja u Beogradu.

- Kada su je doneli, bila je gotovo crna. Likovi su se tek nazirali - seća se Piljak. - Na njoj su bile naslage koje su se taložile kroz vreme, od nastanka do restauracije. Pre poslednje restauracije, pretrpela je nekoliko čišćenja uljem iz kandila. Trebalo je odvojiti prljavi sloj od bojenog dela. Bilo je veoma teško i mislim da je to jedna od najtežih, ali i najboljih restauracija koju sam izveo. Restaurirao sam je tradicionalnom metodom i materijalom po najvišim svetskim standardima. Ikona je vlasništvo Srpske pravoslavne crkve i mislim da treba da se vrati u benkovačku crkvu tek kad se srpski narod vrati tamo odakle je proteran.

Restauracija ikone omogućila je Aniki Skovran njenu dalju obradu, određivanje autora i perioda nastanka. Ikonu Bogorodice sa Hristom atribuirala je kao delo El Greka.

- Na temelju mnogih pokazatelja, skloni smo da u ovoj ikoni prepoznamo delo ranog Domenika Teotokopulosa - El Greka, koji kao veoma mlad, dvadesetpetogodišnji slikar dolazi iz Grčke u Veneciju - objasnila je Anika Skovran. - Moguće je da je ikona nastala za vreme njegovog boravka u Veneciji. Na Veneciju upućuje majušni grizaj vedute Trga Svetog Marka sa Duždevom palatom na ovoj ikoni. Iznenađujući je nagoveštaj izvesnih slikarskih rešenja karakterističnih za njegova kasnija dela ostvarena u Španiji. Slikar je ta rešenja već nagovestio na nekim od bočnih scena benkovačke ikone.

Autoportret El Greka

U utvrđivanju slikara benkovačke ikone Aniki Skovran je pomoglo poređenje ovog dela, ne samo sa ranim radovima El Greka, već i sa njegovim delima koja su nastala kasnije. Dok je živeo na Kritu, El Greko je bio cenjeni ikonopisac u poznom vizantijskom stilu. Kasnije, u radionicama venecijanskih slikara odustaje od tehnike tempere na drvetu u korist ulja na platnu i preuzima stilske odlike vodećih venecijanskih majstora Tintoreta i Ticijana. Tek u Španiji razvija sopstveni, prepoznatljiv stil koji karakterišu izdužene figure.

- Interesantna je istrajnost u El Grekovoj privrženosti određenim biblijskim slikama kojima se neprestano vraća: Blagovesti, Vizitacione, Vavedenje Bogorodice, Rođenje Hristovo... One su prisutne na benkovačkoj ikoni i mnogim kasnije nastalim platnima u Španiji - ističe Skovran. - Dominantna figura razapetog Hrista na benkovačkom Raspeću, snažno modelovanog torza, podseća položajem tela, ruku i nogu na mnoga kasnija raspeća, na kojima se Hristovo telo sve više deformiše - Madrid, Prado, Pariz, Luvr...

Anika Skovran primećuje sličnost između anđela iz Blagovesti na našoj ikoni sa anđelom iz Krštenja Hristovog na El Grekovom delu koje se nalazi u Toledu i levog anđela u Raspeću Hristovom u Muzeju Prado...

Period od 1560. do sedamdesetih nejasan u životu slikara je vreme u koje, čini nam se, treba smestiti nastanak benkovačke ikone - navodi Skovran. - Otkriće benkovačke ikone, mada slabo očuvane, na kojoj prepoznajemo mladalačko delo slavnog Krićanina, osvetliće njegove zagonetne početke koje tek treba istražiti.

KNEZ PAVLE PRODAO GREKOVOG "LAOKONA"

NARODNI muzej u Beogradu imao je u svojoj zbirci jedno El Grekovo delo. Slika "Laokon" je 1938. izneta iz zemlje da bi učestvovala na izložbi u Londonu, ali se, nažalost, nikada nije vratila u Beograd. Pritisnut besparicom knez Pavle, čije je ime u to vreme nosio naš nacionalni muzej, prodao je sliku Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu za 100.000 dolara!

BEZ ZVANIČNOG ZAHTEVA

IKONA iz Benkovca i dalje je u Muzeju SPC u Beogradu, ali nije izložena. U Patrijaršiji kažu da su čuli za pretpostavke da je naslikao El Greko. Čitaju natpise u hrvatskoj štampi, malo su zabrinuti, ali do sada nisu dobili zvaničan zahtev, niti poziv da se ovo delo vrati u Hrvatsku.