KUĆA Milića od Mačve u zvezdarskoj šumi, u Beogradu, koju je zauvek napustio pre 16 godina, i danas izgleda gotovo isto kao za njegovog života. Čim se prekorači prag, čini se kao da je slikar upravo nekud izašao. I svaki čas može da se vrati.

"Novosti" su posle šest godina ponovo dobile ekskluzivno pravo da otvore vrata ove slikarske oaze, koju su mnogi već otpisali.

- Samo mi, Milićeva porodica, ni trunke se ne odričemo ovog spomen-doma, koji je moj muž gotovo sam podigao i u njega utkao deo sebe i naših uspomena - dočekuje nas Danka Stanković, koja je "Novostima" ukazala poverenje da obave ovu svojevrsnu vizitu - da pogledaju ne samo atelje, već i dragocena dela koja je slikar ostavio porodici i Beograđanima.

- Nervira me što pišu da slike i kuća propadaju. Mi propadamo čuvajući ih, a u stvari ni dinara nemamo. Trudimo se da kuća ostane u istom stanju kao dok je Milić bio živ - kaže Milićeva supruga. - Nikad nismo živeli ovde. Kuća je lepa, ali nije udobna za porodični život. Održavamo je koliko možemo. Imamo čuvara.

Nad belim zdanjem u Volginoj ulici kao da se nadvila senka umetnika u dugom crnom plaštu i sa štapom u ruci, po kojima ga mnogi pamte. "Kula na sedam vetrova", koja podseća na one iz epskih narodnih pesama, i dalje diše Milićevim plućima. Slikar je bio opsednut našim srednjovekovnim dvorovima, pa je neke prozore ovog zdanja na Zvezdari "uramio" kovanim gvožđem sa srpskim oznakama. Iznad ulaznih vrata nalaze se ostaci fresaka koje je sam naslikao.

- Nije bilo lako živeti sa Milićem. Ponekad je i sebi bio težak - ispoveda nam Danka Stanković. - Toliko je radio da ga je to koštalo zdravlja. To što je radio mnogo bilo je dobro samo za umetnost. Da je manje radio možda bi duže poživeo.

USPOMENE Supruga Danka u Milićevoj "mislionici"

Ulaskom u kuću stiče se utisak da je ona neka vrsta spomen-doma, a, nažalost, nije. Umesto da je posećuju đačke ekskurzije, ljubitelji Milićevog slikarstva, pa čak i strani turisti, ona je prepuštena brizi porodice. Milićeva supruga i ćerke zaista se trude da unutrašnjost ateljea ostane autentična i da sve podseća na velikog majstora slikarstva.

- Iz novina sam saznala da su predstavnici Grada Beograda zainteresovani da se sastanu sa naslednicima. Niko nas još nije pozvao na razgovor - kaže Milićeva supruga. - Milić je 1977. poklonio veliki broj slika Gradu. Zauzvrat je dobio ovaj plac na kome je sagradio "Kulu na sedam vetrova". Grad se tada obavezao da će otvoriti galeriju u kojoj će biti izložen njegov legat. Od tada do danas ništa nije rešeno, pa su slike i dalje kod nas.

Radovi koje je Milić poklonio Beograđanima svuda su po "Kuli na sedam vetrova". Neke od tih slika vise na zidovima, dok su druge poređane uz zid. Uverili smo se da su sobe u kojima se nalaze slike suve, sa konstantnom temperaturom, a dela su neoštećena.

- Bile su ovde i dok je Milić bio živ - kaže Danka. - I drugi umetnici čuvaju svoja dela u ateljeima ili stanovima. Ne znam zašto je to nekome čudno. Ovde nije vlažnije nego u drugim kućama.

Foto V.Danilov

U kući na Zvezdari su i slike koje pripadaju članovima porodice. Lepo su poređane i zaštićene papirom. Na svakoj od njih piše ime naslednika. Pored Danke i njihove ćerke Jelene, naslednice su i Teodora i Simonida (ćerke iz drugog braka), a njegovu preminulu ćerku Odetu nasledila je njena majka, prva slikareva supruga Stojanka Orobabić.

- Nemamo gde da ih držimo, pa smo ih ostavili ovde. Ostavinska rasprava je završena - objašnjava Milićeva supruga. - Svi smo dobili svoj deo i u dobrim smo odnosima. Zaista nije u redu da nas i dalje spominju kao glavne krivce što se ništa ne preduzima da se sačuva zaostavština mog supruga. O onome što smo nasledile brinemo najbolje što možemo. Na vreme smo predale dokumentaciju za legalizaciju ove kuće. Ni to još nije rešeno.

REŠETKE KUĆA na Zvezdari okružena je šumom, pa lopovima ne treba mnogo hrabrosti da uđu u nju. Prošle godine to se i dogodilo, pa je porodica Stanković rešetkama zaštitila prozore.- Ne znamo ko je provalio u kuću, ali uzeli su samo predmete od metala i mesinga. Verovatno da ih prodaju kao staro gvožđe. Uzeli su nekoliko svećnjaka i skulptura koje je Milić dobio - govori Danka Stanković. - Slike nisu dirali, ali su isprevrtali sve i razvalili prozore. Posle toga smo morali da obezbedimo kuću.

Danka je Miliću otkrila Zvezdaru. Ona je rođena u ovom kraju grada, i kada su se zavoleli često su šetali zvezdarskom šumom.

- Milić je imao naviku da sedne na travu baš na mestu gde je sada kuća - seća se ona. - Kasnije, kad je kuća već bila sazidana, često me je podsećao na to vreme.

Milićeva supruga je prostor oplemenila divnim stilskim komadima nameštaja. Na pijaninu stoje crnobele fotografije Milićevih roditelja. Stolicu je umetnik sam oslikao.

- Pijanino je za slavu svirao pesnik Žarko Petrović, ponekad i naša ćerka Jelena - priča Danka. - Prestala sam da sviram klavir kada sam završila srednju muzičku školu.

Pogled nam pada na gusle na kojima su izrezbareni likovi Njegoša i Karađorđa.

- Milić nije svirao gusle, ali je voleo da ih sluša - kaže Danka.

Ulazimo u sobu koju je umetnik zvao "mislionica". Veliki krevet prekriven je ćilimom. Svuda okolo poređane su knjige. Na radnom stolu njegove fotografije, Novi zavet, guščje pero, slika Salvadora Dalija... Milića su često nazivali srpskim Dalijem.

- Ova soba mi deluje čarobno - kaže Danka. - Moj muž je ovde voleo da čita i spava. Često je imao vizije u snovima. Trgnuo bi se, uzeo beležnicu i naslikao ono što je video.

Dok je Milić bio živ, kuća u Volginoj bila je puna ljudi. Milić se družio sa umetnicima, najviše sa Vaskom Popom i Mijom Pavlovićem, ali i sa mladim pesnicima i slikarima.

- Često je govorio da ovde ne može da se osami. Zato je sazidao kuću na Zlatiboru - priča nam Danka. - Voleo je društvo. Bio je gostoljubiv, pravi srpski domaćin.

Milićeva inspiracija bili su balvani, užarene lopte, sante leda. Malo ljudi zna da je njegova muza bila gospođa Danka. Njen lik je na mnogim platnima.

Proživeli smo tri decenije zajedno - kaže Danka.


ČARDAK I OBEĆANjA

-MILIĆ je bio i slikar, i vajar, i arhitekt, i pesnik. Svuda gde je duže boravio gradio je svojevrsna umetnička dela, koja neobjašnjivo podsećaju na njega. Pored kuće na Zvezdari, na Zlatiboru je sagradio svoj "Čardak ni na nebu ni na zemlji", a u mačvanskom selu Belotići "Radovan kulu". Za njega je rodna Mačva predstavljala sveto mesto Srbije, a on, "Milić od Mačve, sin Radovanov, unuk Pantelijin, zidao je da ne dozvoli da se ta sveta mesta zaborave". Ali, njegova rodna Mačva je to zaboravila. Zgradu grize zub vremena. Dela jednog od srpskih umetnika koji je obeležio 20. vek nalaze se i u galeriji Ufici u Firenci, Vatikanskom muzeju u Rimu, Istorijsko-umetničkom muzeju u Ženevi, Gugenhajmovom u Njujorku i mnogim privatnim kolekcijama.